Прослава Божића један је од најважнијих и најишчекиванијих дана у години. После напорних жетвених радова у јесен и припрема за зиму, кратки и мрачни децембарски дани као да постану ведрији када крену припреме за Божић.
Бугари Божићне празнике најрадије проводе код куће, крај огњишта и са породицом. У кући обавезно мора бити окићена јелка, а традиција налаже да сваки бугарски дом на Бадње вече треба да мирише на хлеб и тамјан. То је магично доба године, људи верују да се чуда дешавају, а уз песму и набрајање за здравље, плодност и берићет села и градове обилазе коледарске групе.
Коледарење је живо, а у многим деловима земље постоје ентузијасти који настављају ову традицију. Доказ за то је и мушка коледарска група из села Пиргово у облати Русе, које је ушушкано испод високих обала реке Дунав. Мештани са поносом причају о свом јединственом божићном ритуалу, који заслужује посебну пажњу.
Од памтивека становници села Пиргово улажу много труда и гаје неизмерну љубав према свему што су засадили и изградили, према лепим виноградима, пространим баштама и чврстим кућама и пчелињацима. Припреме за Божић у селу почињу још од Игњатијевдана, када се, по народном веровању и како је опевано у песмама, „Замучи Божја мајка да си роди младог Бога“.
Јутро уочи Бадње вечери, Пирговчанке се окупљају да оките тзв. јелку, која је главно обележје локалне коледарске групе. Њу ће носити цар, како овде зову вођу коледара. Јелка за коледаре у селу Пиргово се израђује од гранчица шимшира причвршћених на дрвену подлогу, а на врх се стављају црвене јабуке за здравље.
Испод њих су ковртњи, испечени у облику тора у коме се окупља стадо. Ковртањ се овде даје за срећу, коју коледари уз благослов и песму морају призвати у сваки дом. Овако окићену јелку жене каде и тек након тога је могу предати коледарима. А код куће се меси и обредни ковртањ за коледаре, који у Пиргову подсећа на сунце, симбол светлости која даје живот и снагу сваком створењу на Земљи. На врху овог хлеба-сунца постављени су симболи као што су лоза са грожђем, пилићи и клас пшенице.
Још за дана, домаћин породице у Пиргову морао је да оде у шуму да посече једно дебело дрво и да га запали код куће како би горело у божићној ноћи. Ово дрво се у нашим крајевима зове бадњак и још је један симбол новог сунца, које се у нашој традицији рађа на Божић.
Ипак, од речи једне песме, у извођењу коледарске групе из села Пиргово, застаје нам дах. Колико год да је разноврстан коледарски репертоар у бугарским крајевима, сличну песму никада нигде нисмо чули. Песма казује о бугарском јунаку који је погинуо у боју на Косову пољу – трагичној епизоди османске инвазије на Балкан. До битке је дошло након што су 1385. године Османлије освојиле Софију и дошле до граница Моравске кнежевине уз реку Мораву. Нико се не сећа ко је први у селу Пиргово отпевао ову песму, али сви тамошњи мушкарци знају и певају текст, јер се преноси као наслеђе са колена на колено.
„Песма говори о младој моми која одлази и налази свог сеоског младожењу рањеног у боју на Косову пољу. Она преноси легенду, али ипак су се ти догађаји заиста десили, постоје као историјске чињенице“, каже нам Мирослав Јанакијев, тренутни вођа коледара из села Пиргово:
„То је стара мушка песма, различита је по томе што се пева посебно за девојку у породици коју посећујемо, а песма се заснива на историјским чињеницама.“
„Свака песма је намењена одређеном члану породице, једна је за домаћина, једна за девојку у кући, једна за домаћицу“, наставља Мирослав Јанакијев. „Цар групе изговара благослов за дом, затим се даје хлеб који коледари такође благосиљају.
Али у групи су сви важни, ово је масовни, а не индивидуални обичај. У групи нас тренутно има 9, то су момци и мушкарци од 16 до 64 године. Добра ствар је што постоји континуитет. Младима се свиђа, то може само да нас радује. Када се приближи Божић, окупимо се и обиђемо цело село. Полажемо наде у то што у Пиргову има много младих и деце, јер се налази у близини Русеа па је наше село живо, постоји богата културна делатност, има много фолклорних ансамбала. Наша коледарска група сваке године се подмлађује, наше песме се певају, тако да ћемо успети да очувамо традицију у њеном аутентичном облику још дуги низ година.“
Превод: Свјетлана Шатрић
Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..
Виноградари и винари из региона Стралџе обележиће данас, 14. фебруара, празник Светог Трифуна по старом стилу. Традиционални ритуал орезивања винове лозе извршиће се у виноградима у близини града где ће бити проглашен и нови „краљ Трифун.“ Празник..
Фаршанге је највећи пролећни празник, због којег се потомци банатских Бугара из Србије, Румуније и бугарског села Бардарски геран враћају у своја родна места. Назив фаршанге потиче од мађарске речи Farsang и немачке Fasching, која означава „карневал.“ Реч..