Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

130 година од рођења легендарног бугарског рвача Дана Колова

Дан Колов (у средини)
Фотографија: архива

Данас ће у селу Сеник, Општина Севлијево, пригодном свечаношћу бити обележено 130 година од рођења бугарског рвача Донча Колева Денева познатијег као Дан Колов.

У оквиру свечаности биће положено цвеће на споменик рвачу у његовом родном селу, саопштено је из општине.

Рођен 26. децембра 1892. године у Сенику, Дан Колов је у САД емигрирао 1909. године. За живот је зарађивао радећи физичке послове, а у слободном времену се аматерски бавио рвањем. Данова професионална спортска каријера почела је касно – 1917. године, тек са пуних 25 година. Успешно се развијао као рвач слободним стилом.

Године 1936. је Дан Колов савладао Француза Анрија Деглана и тако га лишио европске титуле и дијамантског појаса.

Колов је први Бугарин који је постао европски шампион у рвању.




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

У Великом Трнову Васкрсење Христово биће дочекано на тврђави Царевец

У Великом Трнову, на северу Бугарске, Васкрсење Христово биће дочекано на врху тврђаве Царевец. Капије тврђаве Царевец биће отворене у 22.30 часова на Велику суботу, а тачно сат касније, испред Патријаршијске цркве Вознесења Господњег, почеће пасхално..

објављено 19.4.25. 16.02
Боядисване на яица - фондация

Широм Бугарске уочи Васкрса се одржавају радионице фарбања јаја

Уочи најрадоснијег хришћанског празника – Васкрса, широм Бугарске организују се бројна догађања.  У Софији, фондација „От нас зависи“ уприличила је манифестацију под називом „Велико васкршње фарбање јаја“, која се одржава од 11 до 15 часова у..

објављено 19.4.25. 11.45

Ружичасти пеликан Стојчо из Варне постао виралан на друштвеним мрежама

Један ружичасти пеликан постао је права атракција за житеље Варне. Стотине људи га свакодневно виде у близини луке Варна и журе да објаве његове фотографије на друштвеним мрежама. Мештани су неситу дали име Стојчо, а локални рибари деле свој улов с овом..

објављено 19.4.25. 10.35