Сваке године уочи и на сам дан Богојављења (5. и 6. јануара), у свим активним храмовима и манастирима Бугарске православне цркве врши се Велико водоосвећење. Православна Црква призива на воду благослов Божији како би она добила очишћујућу силу и како би служила на исцељење душе и тела. Овај празник симболизује дан када је Свети Јован Претеча крстио Исуса Христа на реци Јордан. Код нас jе Богоjављење познато и као Јордановдан‚ а у неким деловима земље се овај празник зове Водице.
У давној прошлости тајанство крштења се обављало у Пасхалној ноћи, јер је у својој суштини "крштење" тајанствено учешће човека у смрти и Васкрсењу Исуса Христа. Крштење нас сједињује са Исусом Христом и уводи у његову откупитељску смрт на крсту и тако нас ослобађа од власти греха те чини да с њим ускрснемо на живот без краја. Крштење је духовно рођење. Крштење почиње благословом воде. Како наводи Александар Шмеман, вода је у крштењу знак присутности самог света.
"У древној Цркви, у првим вековима, хришћани су примали крштење само у одређеним данима године, а не као данас – сваког дана – наводи отац Божидар Маринов из храма Воздвижења Часног крста Господњег у Софији – Били су то Пасха, Педесетница и Богојављење и дан пре крштења Христовог. Било је много оних који су примали крштење 5. јануара и отада је остао обичај да се обавља Велико водоосвећење. 6. јануара се поново обавља Велико водоосвећење. Освећена вода је Богојављенска водица. Она се чува преко целе године као велика светиња, а користи се када нам је потребна духовна подршка. Према Светом Јовану Златоустом, она је друго причешће, јер се не пије случајно, него након претходне припреме. Пије се наташте да бисмо примили Свете дарове Духа којим је освећена."
5. и 6. јануара служе се свете литургије, а затим се врши водоосвећење.
Према Новом завету, када је Исус отишао код Јована Крститеља и ушао у реку Јордан, он је осветио сву водену природу на земљи. Зато се на сам дан Богојављења и уочи тог празника сматра да су преко Великог водоосвећења сви водени извори освећени.
"Али најбитније у овом крштењу је то да се у том тренутку открива сам Бог – подвлачи отац Божидар. – Чуо се с небеса његов глас: "Ово је Син мој љубљени, који је по Мојој вољи." У овом тренутку видимо испуњење обећања које је Бог дао човеку да ће му послати Спаситеља. Својим рођењем Христос је дошао на земљу, али некако неприметно. Видели су Га пастири, мудраци и још неки људи. А сада се он показује целом друштву и њему почиње да служи. С једне стране Бог се открио човеку, али Његова тајна се не може открити, јер је Бог у својој суштини неспознатљив. С друге стране, старозаветни човек није спреман да види Бога, али Он сам указује на свог Сина, а ми Га морамо препознати као Бога. То је заправо Велика тајна која је представљена човеку да живи са њом и животом који му је Бог дао."
На тај начин се кроз Богојављење ставља почетак Новог живота за Христове следбенике, који су позвани да иду стопама свог Спаситеља.
Уредила и превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БГНЕС, Дарина Григорова, архива
Волонтери се укључују у чишћење и обнову манастира Светог Спаса поред врха Бакаџик. Акција, која се одржава данас, 2. новембра, организовао је председник оближње сеоске општине Чарган – Стоимен Петров, јавља БТА. Храм у манастиру је први у земљи..
У календару Бугарске православне цркве постоје три посебна дана када се верници моле Богу и деле милостињу у знак сећања на своје преминуле рођаке и пријатеље. То су три задушнице које увек падају у суботу – пред Месне покладе, Педесетницу и..
Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..
Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано..