Бугарска православна црква и верници 18. јануара славе успомену на Светог Атанасија Великог.
Свети Атанасије Велики, архиепископ Александријски (328-373) рођен је у Александрији, Египат, 296. године и сматран је зачетником новозаветног монаштва насталог крајем 3. и почетком 4. века у Египту. Светитељ је увелико допринео ширењу монаштва у Европи.
Бугарски народ поштује овог светитеља као заштитника снега и леда. У народу се верује да на тај дан Свети Атанасије одлази на белом коњу у шуму. Скида зимски капут и облачи свилену кошуљу говорећи: „Иди, зимо, дођи, лето!“ Стога Бугари верују да се после тог дана хладна зима повлачи и стиже сунчано пролеће.
Према предању, Свети Антоније Велики, кога православни хришћани славе 17. јануара, и Свети Атанасије су браћа близанци. Стога се на Дан Светог Атанасија Великог у неким крајевима Бугарске изводе ритуали братимљења, у нади да ће браћа Антоније и Атанасије чувати људе који се братиме.
На данашњи дан имендан имају сви који се зову Атанас, Атанаска, Наско, Насја, Асја, Настја, Начо, Тањо, Тинка, Тина, Живко, Живка.
Данас празнују и ковачи, ножари и поткивачи. Легенда казује да су Антоније и Атанасије биликовачи који су осмислили ковачка клешта.
Историја дуга чак пет миленијума лежи скривена у рушевинама средњовековне тврђаве Рјаховец, где су пре 10 година започета систематска археолошка истраживања. Управо тим поводом, 17. новембра, Историјски музеј у Горњој Орјаховици отворио је изложбу..
Археолози су протеклих дана открили део сложене подземне инфраструктуре која је некада служила римским термама у Рацијарији – једном од најзначајнијих античких градова северозападне Бугарске који је подигнут у првом веку на месту данашњег села..
Аждаја која бљује ватру дочекиваће госте у првом Музеју пегле у Бугарској, али и на Балкану, који ће своја врата отворити 21. новембра у Пловдиву. Она ће охрабривати посетиоце да уроне у свет уређаја који је настао много пре него што су људи добили..
Потпуно облачно са кишом
Киша/Снег
Облачно
Повремено са кишом
Облачно
Киша