Бугарска православна црква и верници 18. јануара славе успомену на Светог Атанасија Великог.
Свети Атанасије Велики, архиепископ Александријски (328-373) рођен је у Александрији, Египат, 296. године и сматран је зачетником новозаветног монаштва насталог крајем 3. и почетком 4. века у Египту. Светитељ је увелико допринео ширењу монаштва у Европи.
Бугарски народ поштује овог светитеља као заштитника снега и леда. У народу се верује да на тај дан Свети Атанасије одлази на белом коњу у шуму. Скида зимски капут и облачи свилену кошуљу говорећи: „Иди, зимо, дођи, лето!“ Стога Бугари верују да се после тог дана хладна зима повлачи и стиже сунчано пролеће.
Према предању, Свети Антоније Велики, кога православни хришћани славе 17. јануара, и Свети Атанасије су браћа близанци. Стога се на Дан Светог Атанасија Великог у неким крајевима Бугарске изводе ритуали братимљења, у нади да ће браћа Антоније и Атанасије чувати људе који се братиме.
На данашњи дан имендан имају сви који се зову Атанас, Атанаска, Наско, Насја, Асја, Настја, Начо, Тањо, Тинка, Тина, Живко, Живка.
Данас празнују и ковачи, ножари и поткивачи. Легенда казује да су Антоније и Атанасије биликовачи који су осмислили ковачка клешта.
Године 1018, након пола века борбе, Византија је освојила Прво бугарско царство. Упркос многим устанцима Бугара, оно је под византијском влашћу остало скоро два века. У јесен 1185. или почетком 1186. године, у Трновграду су локални племићи Петар и..
Дан Светог Димитрија – 26. октобар, слави се широм Бугарске, а Бугари који често путују у Северну Грчку, увек одају почаст његовим моштима, које се чувају у Солуну. У народном календару Митровдан се повезује са крајем пољопривредне године. Некада..
Археолози су у лето 2025. поново дали живот легендама које круже о рту Калијакра. Међу рушевинама некадашње величанствене утврде изнад Црног мора, откривено је више од 400 предмета, који бацају ново светло на њену богату историју. По неким..