Након што формирање владе у тренутном. 48. сазиву Народног собрања није успело, Бугарску очекују нови парламентарни избори. У уторак (24. јануара) предстоји да Бугарска социјалистичка партија (БСП) врати мандат председнику Румену Радеву. Био је то трећи, последњи могући мандат за састављање владе сагласно Уставу Републике Бугарске.
Позиву за разговор који су социјалисти упутили свим парламентарним политичким снагама одазвале су се само њих три – партија ГЕРБ, Покрет за права и слободе и партија „Бугарски успон“. После састанка лидера политичких снага је постало јасно да није постигнуто уједињење око предложених политика и приоритета, иако они укључују за земљу важне законе у вези са Планом опоравка и отпорности, буџетом за текућу годину, приступањем Шенгену и реформом судства. Међутим, БСП се годинама суочава са основним проблемом чије се решавање одлаже, а са њим и јачање имиџа партије која заиста жели промену. Коментаришући неуспели састанак лидера парламентарних политичких снага, Иван Сотиров – бивши заменик председника Савеза демократских снага (СДС) и бивши народни посланик је у интервјуу БНР објаснио:
„Ако БСП жели да се на њу гледа као на демократску партију, она мора да се јасно огради од комунистичког режима. Јер сви проблеми са којима се данас суочавамо су углавном рецидиви тог периода верне службе Кремљу. Тапкамо у месту, зато што 30 година нема промене у том правцу. Проблем је у томе што су све партије, у овој или оној мери, производ номенклатуре Бугарске комунистичке партије (БКП) и њених наследника.“
Сотиров је уверен да су политичке снаге те које треба да сносе одговорност за то што је предуго цела власт у рукама председника Румена Радева:
„Ова криза партијског система доводи до још једног проблема – користи се рупа у Уставу – прелазна влада, али се тиме суспендује важна особина Бугарске – парламентарни облик владавине. Сада можемо да говоримо не о скривеном председничком облику власти, већ о личном режиму једног човека“.
У интервјуу „Дарик радију“ председник Бугарске је порекао да је творац модела „Радев“ и уверио, да се једино придржава својих овлашћења датих Уставом.
Очекује се да ће у блиским данима председник распустити 48. сазив Народног собрања и именовати нову прелазну владу, на чијем ће челу остати Галаб Донев. Предстоји да шеф бугарске распише нове превремене парламентарне изборе, за које се очекује да ће бити почетком априла.
У оваквој ситуацији се два коалициона партнера у последњој редовној влади – формација „Настављамо промену“ и коалиција „Демократска Бугарска“, који нису отишли на састанак са БСП, већ припремају за нову предизборну кампању. У међувремену су се појавиле и тврдње о расцепу „Настављамо промену“ које је Данијел Лорер из те формације оценио као спекулације:
„Оне су део покушаја да се унесе страх да ће доћи до расцепа партија промене. Откако се појавила „Настављамо промену“, десило се нешто ново – ради се транспарентно и чују се различита мишљења. То јако нервира оне који су навикли да раде иза кулиса и да користе технике из прошлости да би утицали на јавно мњење. Наш план је да имамо заједничке листе са „Демократском Бугарском“ широм земље, планирамо да привучемо и друге националне и регионалне формације. То ће се десити пре избора“.
Политичко беспуће у којем се земља налази већ скоро две године све више скреће пажњу јавности на могућност промене облика владавине. Иницијативни одбор ће данас обавестити парламент да почиње прикупљање потписа с тим у вези:
„У шароликом парламенту политичке снаге не могу постићи сагласност чак и о основним питањима – објаснио је доцент Христо Паунов, професор уставног права Пловдивског универзитета и Новог бугарског универзитета у Софији. – Народни посланици треба да схвате да је главна функција парламента законодавна. Постоји и друга, веома важна функција, на коју су они скоро заборавили, а то је формирање високих органа и промена њиховог састава по истеку мандата. Када се те функције не врше, то тера воду на млин звани „промена облика владавине".“
Да ли ће и у којој мери таква жеља за референдумом бити искоришћена у политичке сврхе неког од иницијатора прикупљања потписа, остаје да видимо. Једно је сигурно – чека нас „вруће” политичко полугође, а излазак из лавиринта у коме смо се нашли поново се одлаже.
Саставио: Јоан Колев
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БНР, БГНЕС, лична архива
Коалиција ГЕРБ–СДС почеће са политичким консултацијама у 51. сазиву Народног собрања, саопштио је прес центар ГЕРБ-а. Преговори ће започети 13. новембра, када су заказани први састанци у Парламенту: у 8.30 часова са коалицијом „БСП – Уједињена левица“..
У кулоарима Народног собрања, лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов представио је иницијативу за формирање владе на чијем би челу био лично он. Према његовом предлогу, такав кабинет био би састављен без учешћа „ДПС – Нови почетак” Дељана Пеевског, „Алијансе за..
Након два круга гласања, новоизабрано Народно собрање није успело да изабере председника. Ниједан од предложених кандидата – Наталија Киселова, Николета Кузманова, Петар Петров, Раја Назарјан и Андреј Цеков – није освојио потребну већину гласова...
Укидање унутрашње граничне контроле на копненим границама с Бугарском и Румунијом у Шенгену постаће реалност за неколико недеља, сматра европска комесарка..
Македонка постављена за заменика генералног секретара НАТО-а Генерални секретар НАТО-а, Марк Руте, именовао је Радмилу Шекеринску из Северне..
Румунија и Бугарска имају шансе да приступе шенгенском простору и копненим путем од јануара 2025. године. Ово је изјавио министар унутрашњих послова..