Након осамнаест сати путовања од Пловдива до Одесе, један бугарски издавач, преводилац, бивши народни посланик и његови истомишљеници доставили су трачак светлости и наду људима у паклу рата. Он је Манол Пејков – покретачка снага грађанске иницијативе „Генератори за Украјину“. У последњих месец дана иницијатива је ујединила 5.400 људи из Бугарске који су донирали око 600.000 евра. Прикупљеним новцем финансирана је куповина 404 генератора, већина од којих је већ испоручена Украјини.
Већ у марту прошле године, неколико дана пошто је избио рат, Манол Пејков се прихватио мисије да помогне људима у Украјини – у почетку прикупљањем хуманитарне помоћи украјинском народу, а затим и обезбеђивањем средстава за набавку основних животних намирница и лекова, одеће, обуће за војнике, турникета.
„До новембра 2022. године је у ове сврхе прикупљено око 135.000 евра,“ прича Манол Пејков за Радио Пловдив – БНР. Затим се појавила потреба за генераторима у подручјима захваћеним ратним сукобом. Тако се 26. новембра 2022. родила иницијатива „Генератори за Украјину.“
„Након што смо набавили првих неколико агрегата, људи су то препознали као изузетно важну кампању и спремност Бугарина да помогне је задобила нове димензије,“ рекао је Манол. У петак, 20. јануара, Манол је опет кренуо пут Украјине како би људима тамо „дао наду.“
“Стигли смо касно увече на украјинску границу и прво што смо угледали били су огромни пламенови запаљених стрништа, какве никад нисам видео у Бугарској,“ прича о свом путовању издавач из Пловдива. „Деловало је некако натприродно, знао сам да то није повезано са ратом, али је ипак изгледало као симбол рата. Цариници су били необично љубазни према нама. На путу до Одесе нисмо срели ниједан ауто, било је само заустављених камиона који су чекали да сване како би наставили даље. Ми смо возили за време полицијског часа (после 23 часа), јер смо имали специјалну мисију и прешли смо по мраку око 300 км до Одесе. Град нас је дочекао у потпуној тами, као у оним дистопијским холивудским филмовима у којима је човечанство нестало. Срећом, током дана је потпуно другачије. Град је жив, пулсира посебним ритмом, видели смо два венчања,“ рекао је Пејков у разговору са Еленом Крушковом, новинарком Радио Пловдива - БНР.
Било је и момената поређења. Манол је категоричан да су последњих година, а посебно последњих месеци, Бугари схватили да ако сами себи не помогнемо, нико нас неће спасити. Држава није мајка Тереза, као што је то било у доба социјализма. „Оно што служи као противтежа злоупотреби у политици је цивилно друштво. То је, у ствари, добра веста,“ каже за „Дојче веле“ Пејков. А Украјина се може похвалити таквим друштвом.
“Упознао сам сјајне људе који су били пуни оптимизма, а видео сам и како се користи помоћ коју им достављамо,“ рекао је Пејков.
Последњи генератори намењени су пре свега јавним установама – болницама, дечјим вртићима, школама, општинским и друштвеним центрима, ватрогасним службама, старачким домовима. Преко 50 генератора намењено је за грађане Одесе и Болграда, углавном за бесарапске Бугаре, каже Пејков и признаје да му је било веома важно да лично посети Болградску гимназију „Георги С. Раковски“ – најстарију бугарску средњу школу, која је основана 1858. године указом молдавског кнеза Николаја Вогорида, уз помоћ самог Раковског.
“Донели смо им 40 kWгенератор како би могли да држе часове. Дочекали су нас веома срдачно и чак су ми доделили веома дирљиво признање – „Почасни гимназијалац“, које сам ја примио у име свих 5.400 донатора,“ каже Манол Пејков.
Данас у гимназији учи преко 500 ученика из Болграда и његове околине. Већину – 70%, чине деца бугарског порекла, али бугарски језик уче сви, без изузетка. Директор школе Снежана Скорич каже да је она „мост између земаља.“
На свом профилу на Фејсбуку је Манол Пејков написао да су бесарапски Бугари својеврсна „временска капсула“ која је сачувала оно најбоље од бугарског националног карактера – чистосрдачност, искреност, друштвеност, трудољубивост, љубав према породици, земљи и свему што је бугарско. Као и дубоко поштовање према коренима – „према оној замишљеној и сањаној Бугарској која је у њиховим мислима и душама прави „земаљски рај.“ И то не само на речима.“
А иницијатива „Генератори за Украјину“ се наставља. До сада је просечно на сат донирано по око 1.300 евра.
Текст: Весела Крстева
Извор: интервју Елене Крушкове за Радио Пловдив - БНР
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе и видео: Facebook/ Manol Peykov
Враца, некада индустријска престоница северозападне Бугарске, данас с поносом носи титулу водећег економског центра тог региона. Према најновијим подацима Националног завода за статистику за 2023. годину, Врачанска област заузима треће место у држави..
На Међународни дан детета, 1. јуна 2025. године, Софијски зоолошки врт традиционално ће отворити своја врата за све посетиоце – и мале и велике – потпуно бесплатно. Ове године празник добија посебну тежину: обележава се тачно век откако је 1. јун..
У духу дугогодишње традиције, последње суботе маја Карлово је домаћин Празника руже – свечаности посвећене лепоти, цвећу, пролећу и јединственом мирису чувене карловске руже. Корени овог обичаја сежу рани 20. век, а овог 31. маја прослава ће почети..
Неједнакост у дохоцима у Бугарској је у последњих 30 година мања од светског просека, али је после 2014. г. премашила просек у ЕУ. Ово су показали..