Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Биљана Митева из Измаила жели да ствара музику која ће отерати тугу из рањених душа

Фотографија: Дарина Григорова

Ако покушамо да историју бесарапских Бугара испричамо кроз мелодију, она ће сигурно својом нежном и вишеслојном лириком дубоко дотаћи наше душе. Од њиховог насељавања на територији некадашњег Руског царства, након низа руско-турских ратова крајем 18. и у првој половини 19. века, преко светских ратова, када су припојени другим државама, до рата у данашњој Украјини, они све време чувају Бугарску у свом срцу.

Њихови корени су у праотаџбини – у Бугарској, тачније у Добруџи, Сливенској и Јамболској области, Источној Тракији, а живот им је у Болграду, Измаилу и Одеси где живе у заједницама и негују бугарски језик и културу у културним центрима које су основали.

Бугарске песме извиру дубоко из њихових душа које са нескривеном тугом причају о преокретима у њиховом животу. Тако звуче и извођења 19-годишње Биљане Митеве из Измаила са којом се бугарска публика упознала на хуманитарном концерту „Заједно за Украјину“ одржаном у марту 2022. године у организацији БНР и БНТ. 

Биљана Митева
Неколико месеци пре почетка рата у Украјини, у октобру 2021, Биљана је у Софију дошла да студира поп и џез певање на Националној музичкој академији „Проф. Панчо Владигеров.“ Њен избор је донекле био предодређен:

„Ја сам бесарапска Бугарка, моја сестра такође студира у Бугарској, тако да сам помислила да би било занимљиво да боље упознам своју праотаџбину, да видим какви су људи у тој земљи, како живе. Језик је била прва препрека коју сам морала савладати, другачији је од украјинског и дијалекта бугарског којим говоримо у Украјини. Али сам срећом срела добре људе, спријатељили смо се и они су од самог почетка уз мене, увек ми се нађу и настављају да ме подржавају,“ каже са осмехом Биљана и додаје: „Добрих људи има много и они увек помажу.“

Тренутно су њен отац, баке и деке у Украјини, а мајка и млађи брат, кад год имају прилику и док могу да слободно путују, долазе да је обиђу, али накратко. Одговор на питање хоће ли се вратити у Измаил или ће остати у Бугарској зависи од многих околности о којима не жели да говори:

„Волела бих да се вратим, да видим своју породицу и родбину, али сам и овде у Бугарској отворила нову страницу у свом животу,“ каже Биљана покушавајући да позитивно гледа на своју будућност: „Имам пријатеље. Допада ми се све на Академији, људи су дивни. Сваки професор има свој начин, стил предавања и комуницирања са студентима и то је заиста лепо.“


У свету музике је Биљана открила склониште за своју душу које је чува од бола, патње и све агресивнијег света у којем људи воде свакодневну битку за опстанак. Стога, њен највећи сан је да својим песмама отера тугу:

„Желела бих да стварам музику из душе за душу, јер живимо у тешким временима, свакодневно се дешавају разне непријатне ствари. Волела бих да људи макар накратко побегну од тешке стварности, док слушају моје песме и музику. Тренутно се сви осећамо збуњено, не знамо како да реагујемо, шта да радимо. Чак и ако нешто смислимо, околности могу бити такве да нам не дозволе да остваримо своју идеју и то је јако тужно,“ рекла је Биљана.

Зато је Биљана на крају нашег разговора свим својим сународницима у Украјини пожелела стрпљење и снагу и позвала их је да не губе веру „и све ће доћи на своје, пре или касније, све ће бити у реду!“

Песме у извођењу Биљане Митеве можете послушати ОВДЕ.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: Дарина Григорова, Ани Петрова-БНР



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Социолошка агенција "Мера": Већина Бугара жели редовну владу, али не и Бојка Борисова за премијера

Суочени са избором између владе уз компромисе и нових избора без компромиса, 75,9% Бугара се изјаснило за формирање редовне владе, док 19,4% подржава нове изборе, а 4,7% је неодлучно. Ово су резултати независног телефонског истраживања новоосноване..

објављено 24.12.24. 09.45

40 година од почетка присилне промене имена бугарских Турака нема осуђених

Прошло је 40 година од првог протестног митинга против насилне промене имена бугарских Турака од стране комунистичког режима. На данашњи дан 1984. године преко 3.000 људи окупило се у селу Млечино, у околини Ардена, на протесту против почетка..

објављено 24.12.24. 06.15
Наоружани мушкарци у сиријској провинцији Хама, 3. децембар 2024.

Оптимизам, али и неповерење – европски поглед на догађаје у Сирији

Европска унија након пада режима Башара ал-Асада и даље на ситуацију у Сирији гледа с опрезним оптимизмом. Већина европских политичара и даље има резерве према групама као што је "Хајат Тахрир ал-Шам" и њеном лидеру Ахмеду Хусеину аш-Шари, због..

објављено 23.12.24. 20.05