Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бугарски робот за кућну употребу помаже у рехабилитацији након тешких повреда

Фотографиjе: karollknowledge.bg, re4life.eu

Бугарин је творац робота за кућну употребу који ће помагати пацијентима након преживљеног можданог удара или несреће. Овај проналазак дело је инж. Петка Стоева, докторанта на одсеку за сајбер-физичке системе при Институту за информационе и комуникационе технологије Бугарске академије наука. Овај студент докторских студија оснивач је старт-ап компаније која за предмет делатности има креирање и генерисање високотехнолошких сајбер-физичких решења и производа који побољшавају квалитет живота људи. За свој врхунски изум овај млади научник недавно је освојио награду „Предузетник у науци“ коју додељује фондација „Карол Знање“.


Још као дете Петко Стоев је маштао да постане инжењер роботике, како би могао креирати производе који решавају проблеме различите природе. А идеја за развој роботизоване руке појавила се након што је његов блиски пријатељ преживео тешку несрећу након које су му биле потребне рехабилитационе процедуре.

Робот представља егзоскелет – уређај који се поставља пацијенту и помаже му да се опорави на основу покрета и рехабилитационих процедура. Роботизована рука изводи читав низ природних покрета руке, омогућавајући рехабилитацију на даљину. Које су предности новог бугарског сајбер-изума, сазнајемо од самог Петка Стоева са којим је разговарао Александар Рајчев из програма „Христо Ботев“ БНР:

„Најважнија иновација је да ће помоћу овог робота пацијенти и људи којима је потребна рехабилитација, било након можданог удара или након тешких несрећа са ломовима удова, моћи потпуно да се опораве у кућним условима или у условима који су за њих пријатни, онда када њима то одговара“, каже Стоев. „Ради се о рехабилитацији на сваком месту у свако време. Кад овај робот буде дат пацијенту на кућну употребу, лекари ће моћи аутономно, помоћу рачунара, да подешавају параметре управљачких програма и путем ове даљинске везе пацијенти ће моћи да се рехабилитују код куће.“


Такође, овај бугарски изум олакшаће и процес везан за стално праћење пацијента од стране медицинског лица. Систем ће бележити податке о обављеним процедурама и слати извештаје о напретку сваком пацијенту. И још једна предност – један лекар ће моћи да истовремено на даљину контролише пет или шест робота, уместо да мануално управља једним пацијентом, и моћи ће да их прати у реалном времену.

„Тако ће у јединици времена, уместо да лечи и рехабилитује једног пацијента, лекар моћи да рехабилитује више пацијената. Наш робот пружа решење за проблеме као што су ограничени капацитети болничких клиника, елиминише проблем са распоредом и са могућностима ординације“, каже инжењер Петко Стоев.

„Овај сајбер изум био је праћен анкетом која је проведена међу медицинским стручњацима у земљи, а преко 90% њих дало је позитивно мишљење да ће им ово олакшати рад и смањити ризик од појаве професионалних обољења код рехабилитатора“, рекао је Стоев. Млади проналазач додаје да је тренутно у току процес патентирања и сертификације изума. Већ је почело клиничко тестирање робота, а прошао је и процес валидације у лабораторији.

Више о овој теми: 

Саставила: Венета Николова

Извор: интервју Александра Рајчева из програма „Христо Ботев“ БНР

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографиjе: karollknowledge.bg, re4life.eu



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Млади у Бугарској међу онима који најдуже живе с родитељима

Хрвати најкасније напуштају родитељски дом – са 31,8 година, следе Словаци (31), Шпанци (30,4), Бугари и Италијани (30). На супротном полу по овом показатељу нашли су се млади људи у Финској – 21,4 године, Шведској и Данској – са 21,8 година. Ово..

објављено 30.9.24. 17.21

Може се показати да је Бугарин из околине Враце најдуговечнији човек на Земљи

Идентитетски кодови су основа генеалогије – науке која се бави проучавањем родослова, порекла појединца, родословних и породичних веза. Идентитетски кодови нас разликују као људе – уверен је у то главни асистент Росен Гацин са Института за..

објављено 30.9.24. 11.50

САД улажу 240.000 долара у центар за уметност и културу у Варни

САД инвестирају кроз Амбасадоров фонд за очување културне баштине (AFCP) 240.000 америчких долара у Варненски културни центар ReBonkers. Ово су саопштили из Амбасаде САД у Софији. Варна је највећи корисник програма AFCP у Европи ове године, што..

објављено 29.9.24. 10.45