„Геније је фермент који покреће врење шире како би она постала вино. Свака кап шире грожђа садржи милионе фермената који вру, кипе и који се испољавају, али пази сад, сине – једино ако имају одговарајуће услове. У сваком човеку спава потенцијални геније, али ако нису обезбеђени потребни услови за његов развој... Ако се шира која ври у каци замрзне, замрзнуће се и ферменти. Исто то ће се догодити и ако се шира разблажи водом. Тако и ропство тишти и трује људе јер се не могу опустити. То је и разлог зашто се бугарски геније у прошлости није много испољио,“ рекао је својевремено сликар Владимир Димитров – Мајстора.
Сликар душа, како често називају овог генијалног ствараоца, поделио је своје мисли у разговору са писцем и новинарем Михаилом Топаловим.

Занимљиво је како сваки пут кад се сетимо Владимира Димитрова – Мајстора откривамо нешто ново о себи.

Дан на који је рођен неоспорно један од највећих сликара Бугарске, 1. фебруар, обележава се као велики празник у граду Ћустендилу. У градској уметничкој галерији изложен је велик број ремек-дела Владимира Димитрова.

„Његово стваралаштво је прави благослов за наш град и за све нас – овдашњих педесетак сликара,“ каже Евгени Серафимов који сматра својим дугом да држи живом успомену на њега и истражује стваралаштво славног сликара:
„Данас је велики празник за наш град, јер су управо у уметности скривене највеће чари овог места. Нема тог сликара у Ћустендилу који није на неки начин повезан са стваралаштвом Владимира Димитрова и сви говоре са истим поштовањем, љубављу и усхићењем које Мајстор изазива у мени. Сваке године се 1. фебруара Владимир Димитров – Мајстора увек изнова рађа међу нама.

Владимир Димитров се школовао у Ћустендилу где се касније вратио да би насликао и свима нама оставио своја најлепша платна. Зато нам се и уметничка галерија зове „Владимир Димитров – Мајстора.“ Сваке године, поводом прославе његовог рођендана, галерија припрема нешто другачије и јединствено. Ове године ће бити додељена Национална награда за сликарство по имену великог мајстора кичице. Пре неколико година је ова награда обновљена као национална, а додељује се за најбољу изложбу слика савремених твораца, која је приређена током прошле године. Добитник награде добија прилику да организује самосталну изложбу у просторијама галерије у Ћустендилу. Гости и становници града ће имати прилику да посете изложбу овогодишњег добитника награде Атанаса Парушева.

Због прославе, а и због изложбе, у Ћустендил долазе многи сликари из околине града и других крајева. Традиционално, након што посете галерију, сви одлазе у село Шишковци где је музеј-кућа Владимира Димитрова, а у самом центру села је и место где се посетиоци могу поклонити. Дакле, сваке године на овај дан Ћустендил постаје престоница ликовне уметности. Атмосфера је празнична и топла,“ рекао је Евгени Серафимов.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: Facebook/ Art Gallery "Vladimir Dimitrov-Maystora"
Представа „Кућа за лутке, други део“, у режији Јасена Пејанкова, коју је извео ансамбл Народног позоришта „Иван Вазов“ из Софије, освојила је три награде на Међународном фестивалу „Театар на раскршћу“ у Нишу, преноси БГНЕС. Представа је..
Не само музички доживљај, већ сусрет светова, традиција и емоција. То нам обећавају организатори концерта "Мелодије без граница", који ће 11. октобра у Благоевграду, у 19:00 часова, на једној сцени окупити хор Ансамбла "Пирин" и корејску кросовер..
Изложбом „Заједно“, професори Бургаске филијале Националне уметничке академије отварају нову уметничку сезону. Њихови радови су изложени у галерији „Атеље“ у Магазија 1 лучког комплекса. На изложби су представљени њихови радови из студентских дана..
У Дворцу културе у Љешу, Албанија, одржана је церемонија доделе Националних књижевних награда „Ат Герг Фишта“. Награда, која је установљена пре пет година,..
Представом Српског народног позоришта из новог Сада „Јеванђеље по Ф. М. Достојевском“, у режији Јернеја Лоренција, једног од најзначајнијих словеначких и..
Зборник „Кортенске народне приче из Бугарске и Молдавије“ биће представљен 30. октобра 2025. године (четвртак) у 18.30 часова, у Бугарском културном..