У Националном војноисторијском музеју у Софији отворена је изложба под насловом „Памћење за будућност“ којом се обнавља традиција да почетком сваке године музеј изложбом захваљује донаторима који су током претходне године отворили породичне архиве како би поклањајући неки предмет поделили своју причу и делић историје. Реч је о иницијативи која је прекинута током пандемије коронавируса.
На овогодишњој изложби су представљени артефакти и лични предмети значајних личности бугарске историје, које је Музеју поклонило Министарство одбране Бугарске. Међу изложеним предметима су белешке генерал-мајора Георгија Абаџијева, немачки официрски ранац из Првог светског рата, који је припадао генерал-мајору Марку Никифорову, сабље чувене официрске фамилије Кутинчеви, војничка чутура из Балканског рата и бајонет за пушку „Манлихер“ родоначелника бугарског ратног сликарства Јарослава Вешина.
Артефакти савременијег датума су летачко одело и обележја генерала Миха Михова.
Подсетимо да је у оквиру последњег издања иницијативе, које је одржано у јануару 2020, представљено скоро 900 артефаката донираних 2019. године.
Фотографиjе: Национални војноисторијски музеj
Идентитетски кодови су основа генеалогије – науке која се бави проучавањем родослова, порекла појединца, родословних и породичних веза. Идентитетски кодови нас разликују као људе – уверен је у то главни асистент Росен Гацин са Института за..
САД инвестирају кроз Амбасадоров фонд за очување културне баштине (AFCP) 240.000 америчких долара у Варненски културни центар ReBonkers. Ово су саопштили из Амбасаде САД у Софији. Варна је највећи корисник програма AFCP у Европи ове године, што..
Михаела Аројо је професионални фотограф из Варне и нема рођаке или пријатеље који су бесарапски Бугари. Упркос томе, 2019. године, импресионирана путовањем до једног молдавског села ради учешћа на омладинском фестивалу, она је одлучила да се озбиљно..
Идентитетски кодови су основа генеалогије – науке која се бави проучавањем родослова, порекла појединца, родословних и породичних веза. Идентитетски..
Хрвати најкасније напуштају родитељски дом – са 31,8 година, следе Словаци (31), Шпанци (30,4), Бугари и Италијани (30). На супротном полу по овом..
Пољопривредници у Европи и даље су суочени са великим потешкоћама и изазовима, како због тржишта тако и због ванредних догађаја који утичу на производњу...