Бугарска ће имати свој павиљон на Бијеналу архитектуре у Венецији. Након проведеног конкурса, специјални жири је одлучио да ће пројекат „Образовање је кретање од таме ка светлости“ представљати нашу земљу на престижном форуму у италијанском граду. Његово званично отварање је заказано за 20. мај, а у периоду од 6 месеци након овог датума, до 26. новембра, овај форум биће домаћин низа догађаја чији се формат и учесници још увек утврђују.

Више детаља о фокусу овогодишњег форума архитектуре сазнајемо од архитекте Божидаре Валкове:

„Тема Бијенала у Венецији је „Лабораторија будућности“. У центру збивања биће Африка, као најмлађи континент. Проблеми који ће бити сагледани кроз призму пројеката нису везани само за сиромаштво, већ уопште за убрзани развој континента и проблеме који из тога произилазе. Наша тема такође је везана и за два негативна тренда у Бугарској – депопулацију и старење становништва. И мада је визуелни израз теме „Образовање је кретање од таме ка светлости“, пројекат се бави бројним питањима која треба да решимо како бисмо могли да погледамо у будућност.“

Божидара Валкова део је тима архитекте Бориса Тикварског, чији је пројекат победио на конкурсу, у коме су учествовала укупно 34 пројекта. Осим озбиљне конкуренције, изазов за овај тим био је и кратак рок у коме је требало да припреме и пошаљу свој предлог. Конкурс је објављен 20. децембра 2022. године, а крајњи рок за предају пројекта био је 16. јануар ове године.

„Ни не помишљамо да се кроз наш павиљон могу решити два тако озбиљна проблема. Зато се, пре свега, надамо да ћемо изазвати дискусију. Да ћемо на размишљање о овој теми подстаћи не толико политичаре или аналитичаре, већ што више обичних људи, јер је управо на нама да покушамо да успоримо ове процесе који погађају целу државу“.

Према последњем попису становништва, у Бугарској не постоји ниједан регион у којем је забележено повећање стопе природног прираштаја, показују подаци којима располаже овај тим. Бугарска је земља са највећим падом броја становника на свету, а предвиђа се да ће се овај број у наредних 30 година смањити за још 22%, такође се наводи у статистици пројекта. У прилогу се налазе и бројне фотографије напуштених школских зграда белгијског документарног фотографа Александра Думареја. У последњих 6 година он је „наоружан” камером у неколико наврата обишао нашу земљу. Није случајно да су управо школе изабране да буду у фокусу пажње, због тога што оне најбоље одражавају размере демографског проблема са којим се суочава наша земља, али са њим се, у одређеној мери, сусрећу и скоро све земље источног блока.

И мада има више од 10 година искуства као архитекта, и радила је у неколико студија у Италији и Белгији, Божидара признаје:

„Приjaвљивали смо се на још неколико конкурса у садашњем саставу. На већини њих смо били међу финалистима, али ово је први на којем смо заиста победили. Један од конкурса на којем смо учествовали био је конкурс за изградњу „Куће детета“ Националне мреже за децу, где смо били други. Учествовали смо и на конкурсима везаним за центар за бригу о деци „Карин дом” у Варни, као и за нови изглед библиотеке у морској престоници.

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографиjе: biennale2023.kab.bg