Подкаст на српском
Audio Player
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Ризница у Бечу чува можда једину сачувану круну бугарских владара

Фотографија: Магдалена Гигова

Свако ко буде посетио Ризницу Хабзбурга у Бечу имаће прилику да види круну Стефана Бочкаја, за коју неки научници тврде да је припадала бугарским владарима Другог бугарског царства. (1185-1396). Према истраживачима, круна је израђена у Персији, тешка је 1,88 кг а висока 23,5 цм. Богато је украшена скупоценим камењем које је примитивно обрађено. На врху круне је зелено камење, вероватно смарагд. Бисери су поређани у радијалне линије, а у основи круне су два реда бисера. На предњем делу инкрустиран је крст.

Према запажањима једног мађарског истраживача који живи у Софији, круна бугарског владара Ивана Шишмана није нестала. У прилог његовим наводима говоре подаци које су изнели бугарски историчари, а према којима је за време 150-годишњег делимичног турског ропства у Мађарској Стефан Бочкај био кнез Трансилваније. Године 1605, када је дошао на чело кнежевине, султан Ахмет I му је на дар предао круну цара Ивана Шишмана, последњег владара Другог бугарског царства. Круна је данас позната као „Бочкај круна“. У ствари, Трансилванија, до оснивања мађарске државе, део је бугарске територије. Претпоставља се да је ову круну Шишман наследио од цара Калојана, а њему ју је 1204. године уручио папа. С друге стране, на фресци из 14. века у манастиру у селу Лесново, на западу Бугарске, приказан је српски цар Стефан Душан са скоро истом круном на глави. 



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Велики четвртак – дан када је на Тајној вечери установљено свето причешће

Спаситељ је тога дана у дому једног становника Јерусалима приредио пасхалну вечеру, традиционалну за јеврејски народ. Пре вечере Исус Христос је умио ноге Својим ученицима и апостолима и рекао: „Нисам дошао да ми служе, него да служим“. Према..

објављено 17.4.25. 09.15

100 година од најбруталнијег терористичког акта у историји Бугарске

Атентат у софијском храму Свете Недеље, извршен 16. априла 1925. године, сматра се најсмртоноснијим терористичким нападом у историји Бугарске. По својој бруталности и симболици – на Велики четвртак, усред Страсне седмице – овај злочин остаје без..

објављено 16.4.25. 13.10

На Велику среду подсећамо се значења хришћанског смирења и покајања

На Велику среду Црква се молитвено присећа жене грешнице , која је у искреном покајању миром помазала Христа и тако Га припремила за погреб, јер се то десило пред сама Спаситељева страдања. Грешница је успела да уђе у кућу у којој је боравио..

објављено 16.4.25. 09.15