Свако ко буде посетио Ризницу Хабзбурга у Бечу имаће прилику да види круну Стефана Бочкаја, за коју неки научници тврде да је припадала бугарским владарима Другог бугарског царства. (1185-1396). Према истраживачима, круна је израђена у Персији, тешка је 1,88 кг а висока 23,5 цм. Богато је украшена скупоценим камењем које је примитивно обрађено. На врху круне је зелено камење, вероватно смарагд. Бисери су поређани у радијалне линије, а у основи круне су два реда бисера. На предњем делу инкрустиран је крст.
Према запажањима једног мађарског истраживача који живи у Софији, круна бугарског владара Ивана Шишмана није нестала. У прилог његовим наводима говоре подаци које су изнели бугарски историчари, а према којима је за време 150-годишњег делимичног турског ропства у Мађарској Стефан Бочкај био кнез Трансилваније. Године 1605, када је дошао на чело кнежевине, султан Ахмет I му је на дар предао круну цара Ивана Шишмана, последњег владара Другог бугарског царства. Круна је данас позната као „Бочкај круна“. У ствари, Трансилванија, до оснивања мађарске државе, део је бугарске територије. Претпоставља се да је ову круну Шишман наследио од цара Калојана, а њему ју је 1204. године уручио папа. С друге стране, на фресци из 14. века у манастиру у селу Лесново, на западу Бугарске, приказан је српски цар Стефан Душан са скоро истом круном на глави.
Јединствена статуа из римског периода Одесоса, за коју се претпоставља да датира с краја 2. и прве половине 3. века, пронађена је приликом грађевинских радова у близини железничке станице у Варни, саопштили су археолози из Регионалног историјског музеја..
Вечерас ће се у Националном етнографском музеју у Софији одржати семинар под називом „Фалсификати и фалсификовање древних новчића и предмета у Бугарској“. Професори Иља Прокопов и Диљана Ботева, који ће бити предавачи на овом догађају, представиће..
На археолошком локалитету Перперикон, у јужном делу стеновитог града, археолози предвођени професором Николајем Овчаровим открили су комплекс који се састоји од десетина малих кућа. Према речима професора Овчарова, овај кварт датира из XIII-XIV века..