"Шта ако смо били под турским ропством? Људи су сада другачији, они нису криви за историју и лепо је помоћи другима," каже 14-годишња девојка својој другарици. Две девојке на свега неколико метара од споменика Василу Левском у Софији разговарају о земљотресима који су погодили Турску и Сирију.
"Сад је време помагања – окаснели нам неће бити пријатељи" – написао је Левски у писму имућном Бугарину у Влашкој 6. октобра 1871. године.
Деца са цвећем у рукама корачају ка споменику Апостолу слободе како би одала пошту делу великог бугарског револуционара. Управо тамо смо срели и Станку Младенову која је дошла са седмогодишњим унуком Дениславом.
"Сваке године долазимо, али пошто је ове био болестан и није могао да дође са разредом, ја сам га довела. Веома је узбуђен, чак је научио песму о Левском. Јако је поносан што је овде дошао."
"Оно што смо јуче говорили и писали морамо и данас држати пред очима да нам се људи сутра не смеју," Васил Левски.
Тај понос и поштовање се данас изузетно јако осећају на овом месту, а на само неколико корака од споменика налази се први изложбени простор посвећен Апостолу слободе. У питању је кутак који је издвојен у Националној уметничкој галерији "Квадрат 500", који посетиоце дочекује мултимедијалном изложбом под насловом „Исповест Левског.“
Реч је о пројекту који нуди емотивну блискост са особом иза слике. "Ово је један од најважнијих елемената Националног програма обележавања 150 година од смрти националног хероја," рекао је приликом представљања пројекта помоћник министра културе доц. др Пламен Славов.
Осам година – толико је требало да Васил Левски добије посебан изложбени део у галерији "Квадрат 500" у Софији, у којем млади људи могу да науче нешто више о Апостолу слободе или купе књиге о њему, признао је у разговору за Радио Бугарску Васил Василев, председник Општебугарског комитета "Васил Левски." И пошто смо на територији уметности – Националној уметничкој галерији, Васил Левски није представљен кроз артефакте и личне предмете, већ посредством уметничких средстава.
Чим закорачите у замрачени простор, дочекују вас његови завети исписани светлошћу. У посебном издвојеном књижном кутку налазе се вредне историјске књиге, најновије студије и монографије са открићима из фонда Општебугарског комитета и Националног музеја „Васил Левски“ – Карлово. А у малој сали, на великом видео зиду, захваљујући холографским технологијама оживљавају се важни тренуци из живота једног од симбола бугарске слободе и јединства.
Место је пројектовано и обновљено у складу са потребама мултимедијалног пројекта „Исповест Левског“, сазнајемо од Ива Милева, продуцента пројекта. У филмској причи снимљеној по режији Димитра Гочева и сценарију Нели Димитрове је помоћу костима и реквизита дочарана атмосфера тог времена. Филм има за циљ да представи човека Левског.
“Наравно, коришћено је много историјских докумената и студија, али ово није историјски филм. У питању је уметничко дело које усмерава и наводи људе да размишљају, те изазива различите емоције у њима. То је улога пројекта „Исповест Левског“. Веома је тешко радити са ликом Васила Левског јер је то личност коју свако доживљава и види на свој начин.“
"Потребна су дела, а не речи" – написао је Левски.
"Судећи по његовим заветима, идеологија Левског је најисправнији начин да се реше наши проблеми," наводи Васил Василев и наставља: "Ниједан бугарски политичар не жели да то схвати и види. Бугарски народ се може ујединити само око личности, дела и завета Левског. Они могу да нас поведу напред," каже председник Општебугарског комитета "Васил Левски."
Напуштамо галерију "Квадрат 500" и крећемо пут споменика Василу Левском у центру Софије, тамо где смо започели разговор. Две старије даме полажу цвеће на споменик.
"Положиле смо цвеће на споменик Апостолу слободе у знак захвалности за његово дело и љубав према домовини. Дошле смо да се поклонимо, сваке године то радимо зато што га волимо јер је он волео отаџбину," каже једна од жена.
"Ја Васил Левскиј рођен у Карлову од мајке Бугарке јунак нисам хтео да будем турски роб, нити да исту судбину као ја дели мили род," из недовршене римоване аутобиографије из свеске Васила Левског.
Изложба "Исповест Левског" у Националној уметничкој галерији остаће отворена до краја 2023. године. Улаз је слободан.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: Весела Крстева
Чланак је објављен као део пројекта који је реализован уз финансијску подршку Министарства културе, у оквиру Националног програма обележавања 150 година од погибије Васила Левског.
Институт за етнологију и фолклористику са Етнографским музејом при Бугарској академији наука (ИЕФЕМ-БАН) данас је у центру Софије, под куполом Ларга, отворио изложбу под називом „Жива људска блага – Бугарска“. Поставка представља 44 елемента..
Изложба плаката „Национални археолошки музеј – Ризница Бугарске“ биће свечано отворена данас у галерији “Методи Мета Петров” у Цариброду, Србија. „Са историјом дужом од 130 година, Национални археолошки музеј је једна од најстаријих културних..
Пловдив је домаћин традиционалног фестивала бугарског документарног и анимираног филма „Златни ритон“, који траје до 19. децембра. Овогодишњи избор обећава квалитетан програм: више од 50 филмова такмичи се у главној конкуренцији, док вантакмичарски..