Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Кукери из села Војњагово освајају Индију

Фотографиja: Народно читалиште „Васил Левски – 1900“ у селу Војњагово

Део кукерске групе Читалишта „Васил Левски – 1900“ из села Војњагово представљаће Бугарску на пријему у амбасади у Делхију поводом националног празника, 3. марта. Позив је упутила наша амбасадорка у Индији Њ.Е. Елеонора Димитрова, а манифестација ће се одржати уз финансијску подршку Министарства културе.

Група ће приказати спектакуларни бугарски обичај у војњаговској верзији – терање злих духова и поздрав добродошлице новом животу, доброти, светлости, новом почетку, са надом у мирно небо и разумевање међу народима.

До сада кукери нису гостовали у Индији, наши кукери ће бити први“, каже Цонка Дамјанова, секретар Народног читалишта. „У Војњагову кукери славе „Старчовдан” – празник плодности, због чега их зову „старцима”. Код нас је овај обичај првенствено везан на домаћу атмосферу. Породица се окупља, након чега цело село излази на трг, где се певају песме и играју аутентична војњаговска кола, а кукери плешу за здравље и берићет“.

Кукери из села Војњагово спадају међу најспектакуларније маскенбалске групе у Бугарској. Њихов костим се разликује од костима који су уобичајени за регион Карлова (Централна Бугарска), а његов најупечатљивији део је шиљаста капа (украс на глави). Висока конструкција која је израђена од дрвета украшена је шареним ресицама, перлицама, разнобојним комадима тканине. Неизбежна су и огледала којима се тера ђаво и зло. Део костима чини и црна маска са прорезима за очи која се може подићи или спустити на лице. Као и сви кукери, младићи и мушкарци о појасу носе звона.


За кукере из Војњагова карактеристичан је бич, који је направљен од овчије коже, а на крају је обрубљен свилом. Овај бич треба да се завитла на одређени начин и да направи пуцањ, фијук. Витлање захтева посебно умеће. И то наше кукере разликује од других“, наглашава Цонка Дамјанова, у разговору са Десиславом Семковском са Радија Бугарска БНР.

Кукери из Војњагова познати су по учешћу на маскенбалским играма у Бугарској, Француској, Пољској, Македонији, Србији. Добитници су највеће награде на фестивалу „Сурва“ у Пернику 2017. године – „Златне маске“, као и многих других признања.

„Још нешто што је карактеристично за извођаче из Војњагова су аутентичне ношње, старе више од 100 година, које се преносе се с колена на колено“, каже Цонка Дамјанова. „Од 2021. године читалишни фолклорни ансамбл представља пловдивски регион у Националном регситру нематеријалног културног наслеђа у Унесковом програму „Живо људско благо – Бугарска“. Имамо много сачуваних аутентичних песама, кола, обичаја, маскенбалских игара.”


На пријему у бугарској амбасади у Индији, кукери ће госте упознати са још једним празником из пролећног фолклорног календара, а то је Баба Марта.

„Они ће у Индију на поклон однети традиционалне бугарске мартенице којима ће окитити све присутне уз жеље за здравље и срећу.

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографиjе: Народно читалиште „Васил Левски – 1900“ у селу Војњагово



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Мартеница или родопска бајница – симбол наде у бољу будућност

Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..

објављено 1.3.24. 05.30

У селу Гостилица биће реконструисан народни обичај посвећен плодности

Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..

објављено 15.2.24. 07.55

Вила се лоза винова…

Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..

објављено 14.2.24. 10.15