Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Кукери из села Војњагово освајају Индију

Фотографиja: Народно читалиште „Васил Левски – 1900“ у селу Војњагово

Део кукерске групе Читалишта „Васил Левски – 1900“ из села Војњагово представљаће Бугарску на пријему у амбасади у Делхију поводом националног празника, 3. марта. Позив је упутила наша амбасадорка у Индији Њ.Е. Елеонора Димитрова, а манифестација ће се одржати уз финансијску подршку Министарства културе.

Група ће приказати спектакуларни бугарски обичај у војњаговској верзији – терање злих духова и поздрав добродошлице новом животу, доброти, светлости, новом почетку, са надом у мирно небо и разумевање међу народима.

До сада кукери нису гостовали у Индији, наши кукери ће бити први“, каже Цонка Дамјанова, секретар Народног читалишта. „У Војњагову кукери славе „Старчовдан” – празник плодности, због чега их зову „старцима”. Код нас је овај обичај првенствено везан на домаћу атмосферу. Породица се окупља, након чега цело село излази на трг, где се певају песме и играју аутентична војњаговска кола, а кукери плешу за здравље и берићет“.

Кукери из села Војњагово спадају међу најспектакуларније маскенбалске групе у Бугарској. Њихов костим се разликује од костима који су уобичајени за регион Карлова (Централна Бугарска), а његов најупечатљивији део је шиљаста капа (украс на глави). Висока конструкција која је израђена од дрвета украшена је шареним ресицама, перлицама, разнобојним комадима тканине. Неизбежна су и огледала којима се тера ђаво и зло. Део костима чини и црна маска са прорезима за очи која се може подићи или спустити на лице. Као и сви кукери, младићи и мушкарци о појасу носе звона.


За кукере из Војњагова карактеристичан је бич, који је направљен од овчије коже, а на крају је обрубљен свилом. Овај бич треба да се завитла на одређени начин и да направи пуцањ, фијук. Витлање захтева посебно умеће. И то наше кукере разликује од других“, наглашава Цонка Дамјанова, у разговору са Десиславом Семковском са Радија Бугарска БНР.

Кукери из Војњагова познати су по учешћу на маскенбалским играма у Бугарској, Француској, Пољској, Македонији, Србији. Добитници су највеће награде на фестивалу „Сурва“ у Пернику 2017. године – „Златне маске“, као и многих других признања.

„Још нешто што је карактеристично за извођаче из Војњагова су аутентичне ношње, старе више од 100 година, које се преносе се с колена на колено“, каже Цонка Дамјанова. „Од 2021. године читалишни фолклорни ансамбл представља пловдивски регион у Националном регситру нематеријалног културног наслеђа у Унесковом програму „Живо људско благо – Бугарска“. Имамо много сачуваних аутентичних песама, кола, обичаја, маскенбалских игара.”


На пријему у бугарској амбасади у Индији, кукери ће госте упознати са још једним празником из пролећног фолклорног календара, а то је Баба Марта.

„Они ће у Индију на поклон однети традиционалне бугарске мартенице којима ће окитити све присутне уз жеље за здравље и срећу.

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографиjе: Народно читалиште „Васил Левски – 1900“ у селу Војњагово



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Празник шљиве у Тројану

Фестивал шљиве је један од најатрактивнијих јесењих празника који се сваке године одржава крајем месеца септембра у Тројану. Празник је везан за главни извор преживљавања у овом крају – гајење шљива, производњу надалеко чувене тројанске шљивовице и..

објављено 22.9.23. 05.45

Међународни фолклорни фестивал „Море од ритмова“ у Балчику

Међународни фолклорни фестивал „Море од ритмова“ у Балчику ће у периоду од 21. до 24. септембра окупити више од 1.000 чувара бугарског духа и обичаја. Међу гостима фестивала су и плесачи и певачи из Румуније, а биће и онлајн учесника из Норвешке и..

објављено 21.9.23. 07.45

Фестивал „Плави Дунав“ у Видину окупља народне ствараоце из свих делова Бугарске

Четврту годину заредом Видин је домаћин Међународног фолклорног фестивала „Плави Дунав,“ који ће ове године трајати до недеље, 3. септембра. Мисија фестивала јесте очување, промовисање и неговање бугарског народног стваралаштва, обичаја,..

објављено 2.9.23. 10.20