Појачани мигрантски притисак на бугарско-турску границу ствара све више проблема како локалном становништву тако и институцијама у Бугарској. Број избеглица које су примљене у болницу у Јамболу такође је у порасту, што додатно отежава ионако тешко финансијско стање у ком се та здравствена установа налази, јавља дописник БНР Данијела Костова. 

Необично топла зима и лак прелазак заштитне ограде дуж границе са Турском олакшава илегалним мигрантима приступ бугарским селима у пограничном подручју.

Блиски сусрети са мигрантима су свакодневна појава у нашим селима, сведочи Стојанка Чаракова, заменица председника општине Воден, код Бољарова, која је удаљена свега 10-ак км од границе.

„Последњи пут нам је водоинсталатер довео једног мигранта, заспао је и остали су кренули без њега. Имао је око 20 година, не више, скоро сви су мање-више истих година. Угрејао се у нашој кући, мало је спавао након чега је дошла полицијска патрола и одвела га. Напорно је и видим да гранична полиција не стиже да реагује и надгледа целу границу,“ каже гђа Чаракова.

У том контексту, информације о могућем затварању полицијске станице са петоро запослених додатно су забринуле житеље пет пограничних села у Општини Елхово, који су запретили грађанском непослушношћу и блокадом међународног пута према ГП „Лесово.“ Око 1.500 људи живи у селима дуж границе. „Желимо да полиција остане, да смо мирни, да знамо да нас неко чува од лопова, миграната, од свега,“ каже председник сеоске општине Гранитово Христо Гечев. „Не сме се дозволити да места уз границу остану без полицијског присуства,“ категоричан је председник сеоске општине Лесово Димитар Бившев и овако образлаже свој став:

„Лесово је погранично село где је мигрантски притисак веома јак, уз то, у селу преовлађује старије становништво и као треће – то ће довести до повећања случајева ситног криминала.“

Ретко се деси да мигранти стварају проблеме мештанима, али има и таквих случајева. Заменик председника сеоске општине Стралџа Гроздан Иванов каже да су имали неколико фрапантних случајева:

„Имали смо крађу прехрамбених производа из дечјег вртића. Такође, изгорела је једна кућа, истрага се још наставља, сумња се да су пожар изазвали мигранти који су запалили кућу док су покушавали да се мало угреју.“

Током зимских месеци, мигранти који се појављују у бугарским селима су у тешком стању.

„Они које видимо у селу обично су у веома тешком стању, они се сами предају јер немају снаге да наставе. Видно исцрпљени, блатњави и гладни,“ кажу мештани.

Све су учесталији и случајеви миграната који су хитно примљени у болницу у Јамболу, каже директор здравствене установе др Панајот Диманов. Вишепрофилна болница за активно лечење „Св. Пантелејмон“ једина у региону прима хитне случајеве, а од почетка године су кроз Ургентни центар болнице прошле 22 избеглице, од којих је 8 смештено у болници.

Задржани илегални мигранти обавезно пролазе прегледе у болници, истакао је шеф болнице и додао:

„Колеге утврђују њихово здравствено стање након чега обавештавају МУП о својим даљим корацима,“ објашњава специјалиста.

Лечење сваког мигранта у просеку кошта око 500 евра. Овај трошак покрива болница, а касније болница при МУП надокнађује све трошкове нашој болници, али то обично ради са закашњењем и плаћа само за лечење, не и за прегледе. Очекује се одлука Министарства здравља у складу са којом ће бити обезбеђено још средстава за покривање трошкова медицинских услуга за избеглице јер је европски новац издвојен у те сврхе при крају.

Текст: Данијела Костова

Превод: Ајтјан Делихјусеинова