Амбасадорка Савезне Републике Немачке Ирене Марија Планк уручила је акредитивна писма председнику Радеву у јануару о.г. У свом првом интервјуу БНР, ексклузивно за Радио Бугарску, она је говорила о приоритетима свог мандата.
Који су приоритети нове немачке амбасадорке у Бугарској?
„Бугарска је земља чланица ЕУ, што значи да сви ми живимо у европском дому. Њен стан је на другом крају спрата и, наравно, има много тога што морамо размотрити и решити заједно,“ каже амбасадорка Планк и додаје: „Међу тим заједничким стварима у европско-политичком плану, у којима желимо да подржимо Бугарску, нашли су се чланство у Шенгену и могућност да што пре приступи еврозони.“
Амбасадорка Планк је, поред политичких приоритета, издвојила и подстицање економске сарадње између Бугарске и Немачке.
„Немачка и Бугарска су чланице НАТО и ја мислим да је и ово савез у којем можемо још више да се зближимо,“ рекла је Ирене Планк. Такође, она је навела развој бугарског цивилног друштва као један од примарних задатака свог мандата, „јер је то приоритет и немачке спољне политике.“
Треба ли ЕУ да пружа више помоћи Бугарској у вези са мигрантском кризом?
„Европа у целини треба да научи да се носи са проблемима миграције, али су проблеми са којима се Бугарска суочава другачији од оних које има Немачка и пошто смо сви део европске породице, „морамо их решити заједничким напорима,“ подвукла је амбасадорка Планк.
„Заштита спољних граница ЕУ засигурно је веома важно питање,“ додала је она.
У ЕУ постоје различита мишљења о Истанбулској конвенцији. Бугарска је већ неколико пута одбила да подржи Конвенцију Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици.
У Бугарској, као и у другим земљама које нису ратификовале Истанбулску конвенцију, попут Мађарске, Словачке, Јерменије и Литваније, поједини делови текста документа изазивају недоумицу.“
Немачка не дели став Бугарске.
„Наравно, унутар ЕУ могу постојати различита мишљења,“ категорична је амбасадорка Планк. „Мој први утисак је да је овде вођена бурна расправа о Истанбулској конвенцији. Морам признати да је у првом тренутку нисам ни препознала у тој расправи.“
Амбасадорка Планк изражава увереност да је Истанбулска конвенција „камен темељац европске заштите људских права.“ „У питању су спречавање и борба против насиља над женама,“ каже она.
„Недавно сам видела статистику о насиљу у породици у Бугарској, према којој је трећина жена старости између 18 и 29 година у једном тренутку живота доживела неку врсту насиља – у породици, партнерско насиље или од других чланова породице. Ово је неприхватљиво,“ рекла је Планк.
Немачка је Истанбулску конвенцију ратификовала 2017. године. „И то није подстакло распад породице у Немачкој, већ напротив, ово је инструмент који доприноси њеном јачању јер даје правни основ,“ каже Планк.
Ратификација је проузроковала стварање посебне инфраструктуре која, на пример, помаже женама које су постале жртве породичног насиља, објашњава немачка амбасадорка у Софији. Али, с друге стране, помаже и мушкарцима „који не умеју да контролишу свој бес и склони су насиљу да промене модел понашања,“ објашњава Ирене Планк.
Према речима амбасадорке Планк, постоје многе земље у којима учешће жена у друштвеном животу и могућност да саме одлучују о свом животу још нису на потребном нивоу, а „Међународни дан жена је добар повод да се подсетимо колико нас посла чека,“ рекла је на крају нашег разговора немачка амбасадорка у Софији гђа Ирене Марија Планк.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Коалиција ГЕРБ–СДС почеће са политичким консултацијама у 51. сазиву Народног собрања, саопштио је прес центар ГЕРБ-а. Преговори ће започети 13. новембра, када су заказани први састанци у Парламенту: у 8.30 часова са коалицијом „БСП – Уједињена левица“..
У кулоарима Народног собрања, лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов представио је иницијативу за формирање владе на чијем би челу био лично он. Према његовом предлогу, такав кабинет био би састављен без учешћа „ДПС – Нови почетак” Дељана Пеевског, „Алијансе за..
Након два круга гласања, новоизабрано Народно собрање није успело да изабере председника. Ниједан од предложених кандидата – Наталија Киселова, Николета Кузманова, Петар Петров, Раја Назарјан и Андреј Цеков – није освојио потребну већину гласова...