Прва посета шефа српске државе Србије Александра Вучића Босилеграду и региону након 97 година, којом је поставио темеље амбициозног програма за решавање проблема у земљи, постала је повод за хапшење двоје грађана бугарског порекла. Овај случај изазвао је снажан одјек у нашој земљи, а бугарско Министарство спољних послова од српског амбасадора је затражило објашњење за разлоге овог хапшења које је „изазвало негативну реакцију у Бугарској“.
„Као неко ко је рођен и одрастао у Босилеграду, желела сам да кажем председнику Вучићу да у Босилеграду има много проблема. Очигледно је да је наша жеља да његову пажњу усмеримо на проблеме у Босилеграду некоме засметала“, истакла је Данијела Михајловић, једна од ухапшених пре Вучићеве кратке посете њеном граду. За Радио Бугарску ова млада мајка је објаснила: „Чињеница да је председник изабрао да дође хеликоптером указује на то да је вероватно свестан да путеви који воде према Босилеграду нису у добром стању. Да је користио аутомобил, знао би како изгледа када се путује до Босилеграда. Ухапшени смо по нечијој дојави да смо својим транспарентима угрозили јавни ред и мир и њега лично. На њима је писало да желимо оставку градоначелника Владимира Захаријева, да живимо у немаштини и да смо гладни“.
У отвореном писму које су упутили омбудсману и различитим министарствима, на које је одговор изостао, становници Босилеграда писали су и о еколошким проблемима у региону који су већ годинама нерешени, а последица су рада рудника „Караманица” у близини града, као и рудника на планини Бесна кобила.
„Рад рудника који се налази на планини доводи до њеног урушавања и уништења. Људи се тамо не осећају безбедно јер не знају где ће бити следећи одрон“, прича нам Данијела. „На планини се већ формирало шест огромних кратера. Реке у близини рудника су загађене и то се види голим оком, јер је вода која тече сива или чисто бела, а она је неопходна за наводњавање земљишта, као и за напајање животиња. Један од рудника је престао са радом, али не знамо колико је то побољшало еколошку ситуацију у региону, јер истраживања врши приватна фирма из Новог Сада, чијим подацима ја лично не верујем.“
Да су институције упознате са још једним проблемом – у једном од села ове општине, јасно је из писма и из Данијелиних речи:
„У том селу, Гложју, од 2015. године наовамо забележено је 15 пожара у којима су изгореле куће, аутомобили и свакаква друга имовина. Међутим, починиоци још увек нису познати. За места где има струје, из полиције кажу да је узрок кратак спој, а за места где струје нема – да не знају. То је једно од ретких села у овој регији где још увек има младих људи. Они се плаше да ноће у својим домовима јер не знају која ће кућа следећа бити запаљена.“
Мештани овог краја жале се и на лошу инфраструктуру, која у неким селима готово да и не постоји. Ово представља стварни ризик по здравље и безбедност људи који тамо живе и доводи до апсурдних случајева, рецимо када се за смртни случај у дотичном селу сазна случајно, каткад и након неколико месеци.
У међувремену, објашњење за хапшења грађана бугарске етничке припадности Министарство спољних послова Бугарске затражило је од нашег западног суседа. У телефонском разговору са амбасадором Србије у нашој земљи Жељком Јовићем, директорка Генералне дирекције за европска питања овог министарства Славена Гергова је нагласила да су поштовање људских права, а посебно обезбеђивање слободе изражавања, кључни услови у процесу европских интеграција Србије.
Фотографије: БГНЕС, Facebook / Julijana Damnjanovic, Даниела Михайлович
Превод: Свјетлана Шатрић
Удружење потомака и досељеника са територије Северне Македоније је упутило европским институцијама став, у којем се инсистира да се њихови представници упознају са списима у предмету против председника забрањеног бугарског културног клуба „Иван..
Овог лета, 200 бугарских ученика узраста од 11 до 15 година имаће прилику да учествује у престижним Насиним космичким камповима у Турској. Ово је за Радио Варну изјавила Диљана Георгијева, програмски менаџер програма Space Camp Türkiye 2025 ,..
После скоро 80 година, у Бугарској је формирана нова гнездилишна колонија угроженог кудравог пеликана. Птице су населиле вештачка острва, која је изградило Бугарско друштво за заштиту птица у зони „Комплекс Мандра-Пода“, делу еколошке мреже „Натура..
На данашњи дан, давне 1905. године, група од 15 студената упутила се у неизвесну авантуру – прво зимско освајање највишег врха планине Витоше, Черног..