Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

О француском утицају у Бугарској и три деценије у Клубу франкофоних земаља

Интервју директора Француског културног института у Софији за Радио Бугарску

Пjер Колио

Међународни дан франкофоније обележава се 20. марта у земљама француског говорног подручја, али и у онима где је француски језик мање распрострањен. На тај дан је 1970. године у Нијамеју основана Агенција за културну и техничку сарадњу која ће касније постати Међународна организација франкофоније, чији је Бугарска члан већ 30 година. Организација окупља више од 80 земаља које деле заједничке вредности и има за приоритет промовисање француског језика.


„То је био снажан политички гест“, сматра Пјер Колио, директор Француског института у Бугарској и саветник за сарадњу и културу Амбасаде Француске у Софији:

„Ова одлука одражава жељу тадашњег председника да Бугарску, нову Бугарску, изведе на међународну сцену и први корак у том правцу било је чланство у Међународној организацији франкофоније.“

Пре него што је постала пуноправни члан Организације, Бугарска је 1991. била посматрач и придружени члан – „нешто пре пада Берлинског зида и пред крај комунистичког периода,“ подсећа Пјер Колио у интервјуу за Радио Бугарску. „На то је свакако утицао сусрет француског председника Франсоа Митерана са бугарским интелектуалцима и дисидентима, међу којима и будући председник Жељо Желев, на доручку у француској амбасади организованом у оквиру посете Митерана Бугарској 20. јануара 1989. године.

Зграда на тргу Славејкова у Софији, 20-их година минулог века
Али морамо признати да се француски утицај у Бугарској осећао још пре ослобођења земље од Турака, посебно у области културе и образовања, а то се огледало и у томе што су многи Бугари одлучили да своје школовање наставе у Француској. Касније су француски универзитети постали редовно место за школовање представника бугарске културне, политичке и економске елите. А први државни буџети Треће бугарске државе, пре увођења националне валуте, били су у францима.

Културни утицај Француске наставља се и у годинама комунистичког режима.

„Педесетих година минулог века постојао је период када су француске алијансе затворене, укључујући и ону у Софији, која је била смештена у згради у којој је данас Француски институт. Она је 1924. године изграђена за потребе Француске алијансе, а отворена је 1925. Упркос овом распаду односа на институционалном нивоу, француски језик се и тада учио у бугарским школама, а професори су били веома добро припремљени и образовани,“ прича директор Француског института у Софији.

Зграда Француског културног института у Софији данас
Поводом обележавања 30. годишњице чланства Бугарске у Међународној организацији франкофоније, Француски институт током франкофоног месеца марта организује богат културни програм, а циљна група му је млада популација, „да бисмо јој показали да је франкофинија нешто што је живо,“ објашњава Пјер Колио. Позоришне радионице и музички догађаји пружиће могућност за вежбање говорног француског језика. „Изазов читања“ има за циљ да провоцира ученике да прелистају и прочитају књигу на француском. Програмом су такође предвиђени сусрети чланова Групе франкофоних амбасадора у Бугарској са младим франкофонима из бугарских школа. Деца из 19 школа ће „открити да франкофонија није само Француска, већ и многе друге земље са свих континената.“

У очувању и промовисању франкофоне културе свакако важну улогу играју заједнице ван Француске, у земљама француског говорног подручја и у онима где се француски говори, али није један од службених језика – као што је, рецимо, у многим местима у Африци. Много је више заједница у земљама где се француски у принципу не говори и „Бугарска је један од најистакнутијих примера за то,“ каже Колио.


Како сачувати вишејезичност, а са њом и културну разноликост у свету?

„То је политички чин,“ каже Пјер Колио и наставља: „Дакле, државе и њихове владе су те које треба да бране своје језике у међународним институцијама.“ У ЕУ, на пример, постоје 24 званична језика. „Битно је да представници различитих земаља говоре својим језиком пре него што говоре неким другим језиком. И у Француској постоји тренд коришћења енглеског јер је лакше.“

Друга битна линија је образовање, додаје Пјер Колио – овде велика одговорност пада на школу и директоре школа, већина којих подржава вишејезичност при избору наставног програма, и не на последњем месту – немојмо заборавити улогу амбасада које треба да подстичу учење страних језика.


У вези са иницијативом „Реци ми 10 речи“, која укључује изложбе, радионице читања, креативног писања и писања диктата, користећи 10 француских речи, које су ове године повезане са временом, Пјер Колио је са нама поделио које су његове кључне речи:

„На првом месту „срце“ јер је франкофонија у Бугарској франкофонија срца, тј. она је питање личног избора. Друга реч је „младост“ јер Француски институт у Софији посећују углавном млади људи који су важни за будућност једне земље. Трећа је „лепота“ јер је Бугарска заиста изузетно лепа земља. Такође, „франкофилија“ какву можете осетити свугде у Бугарској – од истока до запада и од севера до југа,“ рекао је на крају разговора директор Француског института у Софији Пјер Колио.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: institutfrancais.bg, Facebook/InstitutFrancaisdeBulgarie



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Документарна изложба говори о католицима у Бугарској

Документарна изложба „Католици у Бугарској у XVII-XXI веку“ биће отворена данас у Националној библиотеци „Св. Св. Ћирило и Методије“ у Софији. На изложби ће бити представљени документи о књижевном наслеђу бугарских католика. Посетиоци ће бити у..

објављено 17.4.24. 07.30
Најден Тодоров

Привремени министар културе обећао да ће систем заштитити од потреса

Мандат Владе је кратак. Било би јако тешко да је на ово место дошла особа која није упозната са овом облашћу. Овако је привремени министар културе, диригент Најден Тодоров, одговорио на питање зашто је по други пут прихватио да буде на челу Министарства..

објављено 15.4.24. 10.19
Борислав Славов

Бугарски композитор с наградом BAFTA за најбољу музику

Бугарском композитору Бориславу Славову припала је награда за најбољу музику на овогодишњем 20. издању Награда британске академије филмске и телевизијске уметности BAFTA GAMES AWARDS, преноси „Хоризонт“ - БНР. Славов је награђен као композитор..

објављено 12.4.24. 13.49