„Нешто се дешава!“

Овим штурим речима, објављеним на Фејсбуку, директор софијске 119. школе „Акад. Михаил Арнаудов“ Дијан Стаматов недавно је описао здравствену слику: 200 оболелих (13% од укупног броја); 2 деце са шарлахом (2 разреда под надзором); 15 деце оболеле од овчијих богиња (10 одељења под надзором); 17 болесних учитеља.

Ове на први поглед запањујуће податке из једне елитне софијске школе употпуњују и речи проф. Тодора Кантарџијева, саветника за здравствена питања при Општини Софија, који је изнео податак да је број оболелих од шарлаха 60 пута већи у односу на исти период прошле године. Међутим, према подацима Регионалне здравствене инспекције, не налазимо се у ванредној ситуацији.

„Највише су погођени ученици нижих разреда“, тврди директор школе. „Налазимо се у ситуацији где влада тотални микс. Тешко је рећи да ли је у питању само грип или комбинација других болести. Троје колега заражено је Covid-19, остали имају симптоме сличне грипу.

На питање да ли има ли разлога за забринутост због повећања броја оболелих, одговара лекар опште праксе др Станислава Крајселска.

„Да, учесталост оболевања од шарлаха и овчијих богиња је повећана, али ствари нису тако драматичне. Што се тиче шарлаха, показатељи не одају реалну слику, јер врло често родитељ на своју руку води дете да му се уради брис грла, без икаквих клиничких знакова. Тако се изолује пиогени стрепток /streptococcus pyogenes/, који није узрочник само шарлаха већ и других болести, а медицинско лице у школи тада каже: „Брзо напишите обавештење о шарлаху“. Сматрам да су неке од наведених информација нетачне, мада не поричем да је повећана учесталост оболевања присутна.“

Сличан став износи и виролог проф. Тодор Кантарџијев: Према његовим речима, један од разлога за повећан број случајева оболелих од шарлаха је појава многобројних вирусних инфекција након епидемије коронавируса, које су ослабиле имунитет и деце и одраслих.

„Још једна ствар која је веома опасна је то што се последњих година у великој мери занемарује антибиотска политика, тачније подучавање о правилној и дозираној употреби антибиотика“, наставља проф. Тодор Кантарџијев. „Узрочник шарлаха је веома осетљив на старе пеницилинске антибиотике, а када се да тачна доза, симптоми почињу да јењавају већ након 12 сати.“

А с обзиром на то да највећи број оболелих чине деца од 3 до 6 година, као и она из нижих разреда основне школе, овај стручњак саветује да они буду подвргунти брзим тестовима како би се смањио број заражених.

„Помало сам скептичан према тој идеји, јер свака школа већ има огромно складиште у којем се похрањују тестови из времена ковид пандемије“, објашњава Дијан Стаматов. „А ако се понови исти сценарио да гомиламо тестове и потом их не користимо, ми ћемо фактички постати бесплатна лабораторија која преузима обављање делатности здравствених служби. То треба да раде искључиво лекари опште праксе, па је добро да породице децу воде код њих.“

У том контексту могу се издвојити две оптимистичне вести. Разнолики сојеви грипа којима смо били нападнути током зиме ће утихнути за недељу-две, предвиђа проф. Тодор Кантарџијев. Светски дан борбе против туберкулозе који обележавамо 24. марта дочекаћемо уз охрабрујућу статистику да је у последњих десет година у нашој земљи значајно смањен број оболелих од ове болести. А како би превенција била још успешнија, тренутно се широм земље одржавају бесплатни прегледи на туберкулозу.

Уредила: Дијана Цанкова

Извор: интервју Дијане Дончеве и Елене Бејкове из програма „Хоризонт“ БНР

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографиjе: БГНЕС, Ани Петрова, лична архива, Freepik.com