Водни ресурси Бугарске нису међу највећима у Европи, али су зато скоро сви извори воде у земљи формирани на њеној територији, што нашу земљу чини независном у том погледу. С друге стране, у Бугарској и даље постоје места у којима се вода са чесме не може користити за пиће. Чини се да тај проблем није заобишао ни главни град где су кварови на водоводу честа појава, а вода за пиће се излива на улице... на рачун потрошача.

У контексту растућих потреба за приступом чистој води за пиће, са каквим изазовима се суочава водни сектор у Бугарској?

Председник Бугарске асоцијације за воду Иван Иванов је у интервјуу Радио Бугарској рекао да је у земљи сектор снабдевања водом и каналисања насеља већ годинама у лошем стању. Инфраструктура је морално и физички застарела, а надлежне институције нису довољно ангажоване, нити сматрају својим приоритетом снабдевање водом и екологију, који су међусобно уско повезани, подвукао је инжењер Иванов. То, са своје стране, води сталном недостатку финансијских средстава и неиспуњењу европских директива.

„Чека нас изградња многих постројења за пречишћавање отпадних вода, али смо се ступањем на снагу директиве о пречишћавању воде за пиће суочили са новим изазовима. Она је измењена и допуњена и поставља веће циљеве за земље чланице ЕУ, чија је реализација повезана са додатним инвестицијама. Већ постојећем недостатку новца за нова улагања додали смо нове трошкове које ћемо тешко покрити ако држава не препозна сектор водоснабдевања и каналисања као свој приоритет.“

Одсуство визије и стратегије у вези са водним ресурсима земље, навело је већину стручњака у сектору да помисли да је држава дигла руке од њега. Чак и ако има добре стручњаке који имају енергију и жељу да реше проблеме, трома бирократија овако или онако кочи све. И управо из тог разлога многи млади стручњаци напуштају земљу у потрази за бољим условима у иностранству, категоричан је Иван Иванов:

„Врло често проблеми са снабдевањем водом или нестанком воде не настају због недостатка извора или водних ресурса, већ их је проузроковало одсуство инжењерског решења које је спроведено у пракси. Апсурд који се не сме дозволити. Водоснабдевање је приоритет сваког града, оно је прво на шта се мора обратити пажња и ја стварно не разумем докле ћемо бити у овој апсурдној ситуацији.“

Финансирање остаје главни изазов за рехабилитацију инфраструктуре. Углавном се ослањају на средства из европских фондова и донекле на новац који у те сврхе издвајају оператери сектора снабдевања водом и каналисања. Држава такође издваја одређене суме, али то није довољно, каже Иванов и додаје:

„Проблем је у томе што у условима несташице, ми не можемо да у потпуности искористимо ни бесповратна средства која нам даје ЕУ. Имамо кашњење у Оперативном програму за заштиту животне средине, што ће се такође одразити на могућности ефикасног апсорбовања средстава из фондова ЕУ. Разлози за неспровођење пројеката или за њихово кашњење леже у томе што су поједине институције морале да брзо донесу одлуку о ажурирању цена грађевинара како би помогле оператерима сектора водоснабдевања. Ове одлуке су донете, али касно, тако да се штета није могла надокнадити. Управо недостатак јасних приоритета када је реч о сектору снабдевања водом довео је до пропуштених користи за све нас. У склопу Плана за опоравак и опстанак биће израђен специјализован закон о снабдевању водом и канализационим услугама који ће можда допринети решавању неких од поменутих проблема,“ рекао је инжењер Иван Иванов.

• Како се користе минерални ресурси Софије

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: БГНЕС, Дарина Григорова