Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Реми и Пол праве пешчане скулптуре инспирисане животом у Бугарској

Фотографија: Реми и Пол Хогард

Њих двоје су се пре 20 година упознали у једном белгијском парку са пешчаним фигурама. Он је тада у песку направио 19-метарску скулптуру божанства, а она је, тик поред њега, израдила фигуру богиње. У једном тренутку су им се погледи срели и они су схватили да су сродне душе. Отада су нераздвојни. Реми и Пол Хогард су међу стотинак стваралаца на планети који се професионално баве вајањем пешчаних фигура. Позиви и наруџбине стижу са свих страна, тако да је до сада овај уметнички тандем обишао преко 30 земаља. 


Он је Британац, а она – Холанђанка, а одлучили су да живе у Бугарској. Имају кућу и земљиште, а када не ствара пешчане чаролије, пар ужива у природи спајајући корисно са пријатним на фарми у селу Михајлово.

Говоре добро бугарски језик и тврде да је Бугарска њихова домовина, место на које се увек врате како би напунили батерије. Пол признаје да их је пандемија коронавируса и изолација натерала да преиспитају свој стил живота: 

„Једини начин да помогнете себи јесте да помогнете другима. Тако смо једног дана, у време пандемије, отишли на плажу у Бургасу и почели смо да вајамо скулптуре од песка само да бисмо измамили осмехе на лица људи. И они су на нашу уметност узвратили љубављу. Због тога смо се много боље осећали. Та енергија нас и данас покреће, нас и нашу публику, а то је веома лековито. Зато смо и даље на плажи у Бургасу, јер желимо да наставимо да стварамо скулптуре и уметност у Бугарској,“ каже Пол.


Уметнички двојац, који је креирао на хиљаде пешчаних фигура широм света и добио признање енглеске краљице, инспирацију црпи из живота у Бугарској. „А када наиђете на једну тако богату историју и културу, треба јој одати дужно поштовање, поделити је и промовисати,“ тврди Пол.


Скулптори су недавно, поводом обележавања 150. годишњице погибије Васила Левског, становнике и госте Бургаса обрадовали пешчаном креацијом Апостола слободе. „Претходно смо се упознали са животом и делом Левског, знамо да су многе улице назване по њему, велик је и број споменика подигнутих њему у част. Бугари га обожавају скоро колико и Христоса! Стога смо одлучили да их обрадујемо,“ каже Реми. Његов рад је наишао на невероватан одјек. И још:

„Ове године смо на Богојављење, када је свештеник са кеја бацио крст у море, на плажи направили огроман крст од песка, који је наишао на велико одобрење грађана Бургаса. За Дан заљубљених смо направили велика срца у песку и људи су долазили да се сликају са њима. Затим смо извајали скулптуру Левског, а 1. марта смо становнике лучког града „закитили“ пешчаном мартеницом. Мартенице смо први пут видели у Бугарској. Баш су лепе и симболизију женско и мушко начело која су испреплетена у загрљају.“


Сан Реми и Пола је да отворе Музеј пешчаних скулптура, као и Академију пешчане уметности у Бугарској на којој ће се организовати креативне радионице за децу и младе, који ће уз помоћ америчко-холандског пара израсти у будуће резбаре. „Волео бих да се у потпуности посветим вајарству, као и да све своје знање и искуство пренесем младим људима,“ каже Пол и закључује:

„Ја нисам рођен у Бугарској, али су Бугари моја браћа и сестре и планирам да останем овде, са њима. Обожавам бугарску културу, планине, море, бугарски крајолик уопште. И не, нема тога што ми се не допада у Бугарској!“

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије и видео: Реми и Пол Хогард



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Гињо Ганев

Тодор Токин: "Програми за иностранство" нису били проводник комунистичке идеологије

У различитим периодима свог постојања Дирекција програма за иностранство БНР, која је данас позната као мултимедијална вишејезична платформа БНР – Радио Бугарска, је за низ популарних домаћих новинара била много више од радног места. Један од њих..

објављено 16.2.25. 12.05
Скок преко пет коња у Берлину, 1912.

Лазар Добрич – Бугарин који је изумео „трапез смрти“

" Пре него што сам изумео ‘трапез смрти’, знали су ме као Лазара Добрича. Било је то име које је красило плакате и под којим сам најављиван у програм има. Али, Сењор светске циркуске уметности заувек ће остати упамћен по најризични јој..

објављено 2.2.25. 12.25

De Là Trâp, бугарски репер из Мајамија: Могућности зависе од перспективе човека

De Là Trâp – ово звучно име је ове године привукло пажњу љубитеља хип-хоп културе и код нас. Само у два месеца заједнички пројекат "333" са популарним репером 100 Кила прикупио је скоро милион прегледа на једној од мрежа за дељење видеа. А..

објављено 23.11.24. 12.15