Бугари у иностранству одавно показују живо интересовање за дешавања у домовини. С једне стране ту су оставили своје најмилије и пријатеље и није им све једно како они живе, а с друге – многи планирају да се једног дана врате. Међутим, већина њих каже да ће се вратити под одређеним условима – уколико постоји нормална средина за живот и могућност да остваре свој потенцијал.

Александар Детев, новинар у уредништву на бугарском језику „Дојче Велеа“, који је рођен у Пловдиву, а данас живи у Немачкој, сматра да наша држава има прилично добар потенцијал. Последњих 10 година знатан део свог времена он проводи у Немачкој и Аустрији, али увек када се враћа код нас види да се Бугарска мења на боље.

„Бугарска сада изгледа другачије у односу на пре 20 година, када сам се спремао да одем у Беч – каже Алекс. – Има дивних младих и напредних људи који се развијају и упркос околностима остварују предивне ствари. Често покушавам да нађем одговор на питање шта фали Бугарској да би се она развијала и напредовала. Све више сам убеђен да јој фали храброст. Добро се сналазимо, али можемо да све много боље радимо. У Бугарској недостаје храброст. Које су основне мане, знамо – неправда, сиромаштво, корупција, недовољна слобода медија итд. То су проблеми који се могу решити само ако постоји храброст. Надам се да ће с временом наше друштво стећи више самопоуздања. И у томе је други  парадокс – ако погледамо економске показатеље, Бугарска не стоји лоше. Међутим, ако питате људе, већина њих ће рећи да је ситуација веома лоша. А ми знајући то, не желимо да учинимо нешто по том питању. Знам да су потребни напори, али заиста би било лепо да нађемо решење тог парадокса.“

На наше питање да ли би помогао у таквом подухвату, Алекс одговара:

„Последњих година знатан део свог времена проводим у Бугарској, али и када сам у иностранству, везу са Бугарском одржавам живу.  Доста времена и напора уложио сам у иницијативе у корист Бугарске. А то се односи и на многе Бугарске у дијаспори. Осим тога, данас за Бугаре који живе у Европи растојања нису тако велика. Лет траје сат и по и потпуно је приступачан. Имам пријатеље који живе у иностранству, али сваког викенда долазе у Бугарску. То је сасвим могуће и оствариво, и овај драгоцени ресурс треба искористити.Уосталом, некада је Бугарска била на три мора, а сада је на 7 континената. Па шта је проблем?!“

Међутим, као да увек у тим разговорима постоји нешто неизречено. Не кажемо ко да уради све оно о чему прича Алекс.

„Све то изгледа као разговор са огледалом. На питање „ко?“ одговор обично гласи: „неко, али се он не сналази“, јер су очекивања превелика. Рећи ћу нешто смешно и за многе банално – хајде да почнемо да одвојено одлажемо отпад. Истина је да држава можда и није добро организовала процес, али и ми можемо да уложимо мало напора, испред сваке куће има канти. У Аустрији или Немачкој, ако неко баци папир у канту за пластични отпад, имаће проблеме. Другим речима, ако чинимо све те мале кораке, ако преузимамо одговорност, стићи ћемо до самопоуздања за које кажемо да нам фали. Јер ће свако знати да је себи ставио задатак и испунио га. Тако ће се повећати самопоуздање.“

• Зашто је важно улагати у бугарске заједнице у иностранству

Превела: Албена Џерманова

Фотографије: Лична архива Александра Детева, БНР-архива, БГНЕС