Тачно у 7.00 часова по локалном времену, бирачка места у Аустралији своја врата су отворила за наше сународнике који желе да гласају за будућност Бугарске. Они на располагању имају укупно 6 бирачких места у Аделејду, Бризбејну, Мелбурну, Перту и Сиднеју.
У Мелбурну је изборни дан почео тачно у 7 сати, односно у поноћ по бугарском времену. „Јутрос сам имао прилику да искористим своје право гласа на бирачком месту овде у Мелбурну и бескрајно сам захвалан организаторима и члановима изборне комисије на томе што изборни процес протиче нормално и мирно“, рекао је Минчо Кисјов, који већ годинама живи у Мелбурну и додао да је гласао са надом у бољу будућност за Бугарску.
Сличан став дели и Соња Арабаџијева, руководилац фолклорне групе „Бугари” у Мелбурну. Међутим, није крила разочарање нашом политичком класом, неспособном да нашу земљу избави из ћорсокака у који су је сатерали. „Данас треба се гласа, јер је крајње време да политичари престану да се свађају и почну да размишљају о Бугарској“, рекла је Соња Арабаџијева. Према речима представника нашег гласачког места, до овог момента, изборна активност је иста као и на прошлим изборима 2022. године, а до 15 часова по нашем времену гласало је око 80 људи“, рекла је она и додала:
„У Аустралији је излазност на изборима велика, с обзиром на то да овде нема толико много Бугара као у Европи или у САД, где постоје велике бугарске заједнице. Овде живи неколицина нас, али зато гласамо сваки пут. И онда видимо да влада опет није формиарана, јер процентуална конфигурација партија то не дозвољава. Да, људи овде гласају, иако би могло бити много боље. Могу да кажем да је нас у Мелбурну Бог погледао, јер имамо свој божији храм – бугарску цркву „Св. Св. Ћирила и Методија“. И ове године избори се одржавају у црквеној сали у дворишту храма. Увек пре гласања запалимо свећу за нашу земљу. На овим изборима овдашњи људи гласају за бољу будућност, како бисмо се могли вратити тамо и допринети просперитету наше земље и њеном достојном месту у Европи, које јој нико не може одузети“.
Данашњи изборни дан почео је богослужењем оца Велина Илијева у бугарској цркви „Св. Св. Ћирила и Методија“. Пре него што крену пут гласачких кутија, многи сврате у храм да се помоле за будућност. Чувени бугарски вајар Ганчо Тасков рођен је у Ћустендилу пре 73 године, али је већи део живота провео у Аустралији. Тврди да је и овај пут гласао са надом да ће Бугарска превазићи кризу, сиромаштво и беспуће. И позвао нас да будемо активнији на данашњи изборни дан:
„Не могу да се помирим са тим да људи живе овако. Моја земља ово не заслужује!“ каже Ганчо Тасков. „Зато што има веома богату историју и културу, и не бих желео да потоне у неимаштину. Желим да Бугарска буде слободна и независна. Да не буде везана ни за САД ни за Русију. Али да има пријатељске односе и да као мирољубива земља буде светлост у свету. Желим да људи у Бугарској живе пристојним животом, да имају виши стандард, бољу медицинску негу итд. Али у том циљу сви Бугари морају искрено да се окрену себи и донесу одлуку да данас гласају, а не да буду пасивни. Знам да су очајни због онога што се дешава у Бугарској и да не верују у политику, али нека скупе снаге! Влада треба да се формира, треба да постоји редован радни кабинет који излази у сусрет захтевима народа. А ако власт у року од неколико месеци не испуни своја обећања, императив је да ова влада уступи место некој другој, бољој“, закључио је Ганчо Тасков.
Превод: Свјетлана Шатрић
Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..
Ванредни парламентарни избори одржани 27. октобра донели су још шароликији састав бугарског парламента него што су прогнозе наговештавале. Иако се предвиђало да ће у Народном собрању своје место наћи чак девет странака, коначни резултати, које је..
Бесарапски Бугари су "недељиви део бугарске духовне и културне заједнице, тако ће и остати, јер је веза између нас и њих нераскидива" – пише у једином броју листа "Бугарска Бесарабија", који је изашао у Софији 28. новембра 1938. године и одредио да..
Одлука председника САД Џоа Бајдена да Украјини дозволи коришћење америчког оружја за нападе дубоко унутар руске територије изазвала је бурне реакције..