Група за извођење изворног фолклора при Народном читалишту „Христо Ботев 1899“ у граду Којнаре, код Плевена, трећу годину заредом ће представити реконструкцију једног од најлепших и најомиљенијих обичаја везаних за Цвети – кумичења, који се обично практикује у северозападној Бугарској. Као и многи други пролећни празници у бугарском народном календару, и овај је пропраћен смехом, лепим песмама и играма, а иницијатор ове идеје је локални историчар завичаја и колекционар Тања Кировска-Граматикова. У граду Којнаре припреме за обичај, који се изводи недељу дана пре Ускрса, на Цвети, почиње дан раније када девојке лазарке плету венце и праве цветне украсе који се каче на љуљашку. Пре тога су умесиле и обредни хлеб са новчићем одозго.
„На Цвети девојке у пратњи старије жене, која их води, одлазе на реку Искар где изводе ритуал кумичења. Пре тога свраћају у цркву где их свештених благосиља и оне узимају гранчице врбе. Кумичење је народни обичај који се практикује на црквени празник, стога посета цркви није у противречности са хришћанским каноном,“ каже Тања Кировска-Граматикова.
На реци свака девојка одломи парче обредног хлеба и украшава га цвећем из венца који је направила. Старија жена слаже „залогаје“ на специјалну равну даску, која се некада користила приликом прања поњава и вунених тканина.
„Залогаји се не бацају, већ се полако потапају како би се истовремено нашли у води. Ритуал се понавља три пута у потпуној тишини и тек после трећег пута се бира „кумица“ – то је обично девојка чији је „залогај“ први испливао на површину воде,“ прича о којнарској верзији обичаја наша саговорница. „Верује се да ће се ове године она прва удати. Затим се бацају и венчићи у реку уз жељу за благостање и берићет.“
Након што је „кумица“ изабрана, две девојке је односе до љуљашке певајући изворну песму из тог краја. А тамо их чекају момци.
Један од њих заљуља љуљашку, након чега почиње весеље – играју се кола и различите игре, певају се песме о љубави, пролећу и веридби, јер је кумичење у својој суштини обичај везан за веридбу у којем учествују девојке стасале за удају.
И ове године ће младићи и девојке на реконструкцији обичаја бити у аутентичним ношњама старим преко 100 година. Традиционалне ношње карактеристичне за северну Бугарску део су приватне колекције Тање Кировске-Граматикове.
Прошле године је реконструкција обичаја кумичење под руководством Тање Кировске-Граматикове освојила прво место на Националном сабору народног стваралаштва у Копривштици.
„Мислила сам да ће ми бити веома тешко да пронађем младе људе који би желели да се баве проучавањем изворног фолклора и да изводе стара кола, песме и обичаје. Међутим, испоставило се да су деца веома ентузијастична и улажу велику страст у оно што раде и захваљујући њима све тако добро функционише. Дакле, у младим људима живи љубав према бугарском фолклору, а потребна је мала искра да се покрену ствари и они ће наставити тим путем,“ рекла је гђа Граматикова.
Ове године се реконструкција обичаја одржава 8. априла.
Види још:
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије љубазно уступила Фондација „Живи бугарски корени“
Омладински центар „Захари Стојанов“ у Добричу организује фолклорни сусрет припадника различитих заједница поводом Међународног дана толеранције, који се обележава 16. новембра. Циљ овог догађаја, који ће се одржати од 15. до 17. новембра, јесте да..
Међународни фолклорни фестивал „Море ритмова“ у црноморском граду Балчику почиње данас и трајаће до 23. септембра. Учешће у фестивалу узеће преко 1.200 извођача који ће се такмичити у различитим категоријама као што су фолклорна друштва, народно певање,..
Шестодневним фестивалом старих заната у Великом Трнову почињу свечаности поводом обележавања 116. годишњице проглашења независности Бугарске, коју обележавамо 22. септембра, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова. Више од 80..