У 10,00 ч. данас најстарији новоизабрани народни посланик Вежди Рашидов из коалиције ГЕРБ-СДС отвориће прву – конститутивну седницу новог, 49. сазива Народног собрања и председаваће њоме до избора новог председника. Без великих очекивања за дуговечност овог парламента – петог у условима двогодишње политичке кризе, народни изабраници покушаће да нађу одговор на нерешиви задатак да формирају владу.

За разлику од ситуације после превремених парламентарних избора 2. октобра прошле године, када је председник Румен Радев сазвао конститутивну седницу Народног собрања 17. дана након избора, а консултације са политичким снагама о састављању нове владе су трајале месецима, овог пута се шеф бугарске државе одлучио за  експедитивније радње. Он је изјавио да ће сазвати парламент првог радног дана након што ЦИК објави имена нових посланика и позвао партије на изналажење одрживе формуле за формирање редовне владе.

Каква би могла бити нова влада? Влада коју ће саставити политичке снаге које себе дефинишу као „проевропске“ или влада коју ће саставити политичке снаге, које су се ујединиле око враћања папирног гласачког листића (ГЕРБ, БСП и ДПС) – то је велика постизборна дилема. Међутим, све је више аналитичара који већ говоре о новим парламентарним изборима, јер сматрају да нити ће победник на изборима – коалиција ГЕРБ-СДС, успети да прикупи довољан број гласова да би формирала своју владу, нити ће то поћи за руком другој политичкој снази – коалицији „Настављамо промену – Демократска Бугарска“. Из „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ су већ најавили да ни у ком облику неће подржати владу коју би саставио ГЕРБ, а ова прва политичка снага тешко да ће ризиковати неколико месеци пре локалних избора да склопи отворени споразум са Бугарском социјалистичком партијом и Покретом за права и слободе.

Чак и ако не успеју да формирају редовну владу, посланици би могли да испуне неке неодложне циљеве. Већ четврти месец држава функционише са продуженим прошлогодишњим буџетом, а дугоочекивана реформа судства и закони од чијег усвајања зависи исплата новца у оквиру Националног плана опоравка и отпорности, нису изгласани и не зна се када ће се то десити.

У велелепној згради Народног собрања, чији су темељи постављени 1884. године, само неколико година после ослобођења од османске владавине, у посланичке клупе ће, према вољи бирача, сести представници шест политичких снага.

Највећу посланичку групу – ону коалиције ГЕРБ-СДС, чини 69 посланика, коалиција “Настављамо промену – Демократска Бугарска“ има 64 посланика, партија „Препород“ – 37, Покрет за права и слободе – 36, коалиција „Бугарска социјалистичка партија за Бугарску“ – 23  и партија “Постоји такав народ“  –  11 посланика.

Као и у претходном сазиву, од укупно 240 посланичких места 58 су освојиле жене. Најмлађи посланик (24 г) је Георги Крстев из ГЕРБ-а, а најстарији – Вежди Рашидов (72) опет из ГЕРБ-а. Рамадан Аталај из Покрета за права и слободе је ветеран –  ово ће му бити 12. мандат заредом. У посланичке клупе ће сести и двојица бивших премијера – Бојко Борисов и Кирил Петков. Што сепрофесија народних посланика тиче, по традицији они су правници, економисти и лекари, али сада имамо двојицу песника, једног бившег рвача и једног бившег дизача тегова, а ту је и дама – организатор свадбених свечаности.

Одмах након полагања заклетве посланици морају да изаберу председника парламента и да пређу на доношење закона.

Председник Бугарске је сагласно Уставу дужан да пре поверавања првог мандата за састављање владе спроведе консултације са парламентарним политичким снагама. Први мандат се поверава најбројнијој политичкој снази у парламенту, други – политичкој снази која је на изборима освојила друго место, а трећи мандат председник поверава политичкој снази по свом нахођењу. Ако не буде формирана редовна влада и после уручивања трећег мандата, он ће именовати нову прелазну владу и расписаће нове парламентарне изборе.

Превела: Албена Џерманова