Приступање шенгенском простору до краја 2023. и улазак у еврозону у јануару 2025. и Организацију за економску сарадњу и развој 2026. године треба да буду главни приоритети Бугарске, сматрају послодавци који од посланика очекују да изаберу председника Народног собрања и владу и да усвоје државни буџет за 2023. годину. То је рекао гостујући на БНТ Васил Велев, председник Асоцијације индустријског капитала Бугарске.
Међу мерама индустријске асоцијације се предлаже смањење трошкова администрације који су у односу на 2019. годину порасли за 112%, као и боље таргетирање социјалних накнада.
„Ако се ништа не промени, имаћемо буџетски дефицит од око 7%. Да бисмо постигли дефицит од 3%, морамо остварити дупло већи БДП, што се не може догодити у наредних 5-6 година,“ прокоментарисао је Велев.
За улазак у зону евра потребан нам је дефицит од 3%.
Након што Бугарска постане чланица еврозоне, очекује се да ће извоз земље расти за 5,8% годишње. Трговина робама могла би да се повећа за 3,3%, док ће раст у сектору услуга достићи 8,4%. Ове прогнозе произлазе из анализе компаније за осигурање..
Разматрање и усвајање најважнијег финансијског закона у земљи, односно буџета за 2025. годину, одложено је у Парламенту за ову годину. „Ако до 19. јануара буџет не буде усвојен, земља ће бити парализована. И школе, и болнице, и јавне службе, све што..
Министарка финансија у техничкој влади, Људмила Петкова, бранила је параметре нацрта буџета за 2025. годину пред посланицима из надлежне комисије. Она је истакла да буџет за 2025. одражава политике спровођене последњих година. Расходи премашују..