Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Шумен, одакле потиче Бугарска

Шуменска тврђава
Фотографија: bulgariatravel.org

„Одавде потиче Бугарска – пет прстију у гвозденој песници.

Везани древном традицијом, прекаљени у походима и мукама!"

Овако почиње химна града Шумена, која опева епски почетак бугарске државе, основане 681. године, у околини данашњег града. У близини се налазе остаци древних бугарских престоница Плиске и Великог Преслава. А на само 17 км од центра Шумена, високо у стенама, извајан је „Мадарски коњаник једини монументални камени рељеф у Европи из VIII века, уврштен на листу светске културне баштине, под покровитељством УНЕСКА. Коњаник је део историјско-археолошког резервата „Мадара”, познатог и као „Бугарска Троја”, због невероватног броја споменика из раздобља између IV миленијума пре нове ере и XV века који се ту налазе. Подручје је пуно манастира уклесаних у стене из раног средњег века, као и природних атракција до којих се стиже посебним путевима.

Мадарски коњаник
Светлана Џанкова из локалног Туристичко-информативног центра препоручује нам да се попнемо на Шуменску висораван (Шуменско плато):

„На територији Шуменске висоравни налазе се два манастира уклесана у стенама – Костадиновски и Ханкрумовски. Сваки од њих је везан за различите периоде испосничког живота у нашим крајевима. Неки од наших пећинских манастира потичу из VIII, други из XIV века, а повезују се са исихазмом. 

Костадиновски манастир
Ништа мање занимљив није ни споменик „Оснивачи бугарске државе” подигнут у част 1.300. годишњице од оснивања Бугарске. Осим тога, на висоравни се налази и Шуменска тврђава, одакле је почео да се развија данашњи град“, додаје Светлана Џанкова.

Тврђава је уништена 1444. године. Данас је обновљен један мањи део. Постоји музеј у коме су изложени артефакти пронађени на њеној територији, укључујући и натпис из XIV века у којем се први пут помиње име данашњег града Шумена. Поглед са врха тврђаве је још један разлог да је посетите:


Са тврђаве се види цео град, као на длану. Можете видети њен добро очувани део, са османским споменицима архитектуре, сахат кулом, чесмама, безистаном – најстаријом грађевином у нашем граду коју су изградили дубровачки трговци у XVI веку, као и многим храмовима различитих вера, јер у Шумену постоји толеранција између представника различитих заједница“, каже Светлана Џанкова.

Ако волите природу и планинарење, овај део североисточне Бугарске ће вам изгледати као рај – резервати природе прошарани мирисним цвећем и биљем, пећине и крашке формације, стене које се уздижу ка небу, над којима круже ретке врсте птица ...

Парк природе „Шуменска висораван”
У пролеће долазе туристи како би посматрали цветање орхидеја, каже Светлана Џанкова и препоручује да се обратите Дирекцији „Шуменске висоравни“, где ће вам обезбедити планинског водича или посебне мапе са путевима до археолошких и природних чуда у околини.

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: Туристичко-информативни центар – Шумен, Љубомир Лазаров, bulgariatravel. org



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарска на престижмном сајму туризма у Лондону

На Светском сајму туризма WTM у Лондону, привремени министар туризма Бугарске, Евтим Милошев, одржао је серију важних састанака са министрима туризма других европских земаља. Главна тема ових разговора била је стварање заједничког туристичког бренда –..

објављено 6.11.24. 13.15

National Geographic промовисаће Бугарску као атрактивну дестинацију

У оквиру учешћа Бугарске на Светском сајму туризма и путовања (World Travel Market) у Лондону, Министарство туризма Бугарске и National Geographic најавили су заједничку рекламну кампању за промовисање земље као атрактивне дестинације за вински,..

објављено 5.11.24. 17.45

Лепо село Ковачевица, које се не мења

Ковачевица је једно од најлепших и најромантичнијих бугарских села. Познато је по старим кућама са крововима од камених плоча, стрмим улицама које вијугају у планину и каменим зидовима који чувају вековне тајне. Нема посетиоца који није одушевљен..

објављено 3.11.24. 12.25