Преко половине Румуна не жели уједињење са Молдавијом
54% Румуна не подржава евентуално будуће уједињење Румуније и Молдавије, док 33% изјављује да га подржава. То показује истраживање јавног мњења социолошке агенције Avangard, које цитирају румунски медији. Према подацима истраживања, 31% Румуна сматра да Молдавија мора да брзо буде примљена у чланство НАТО-а, међутим, 40% испитаника наводи да је против приступања Молдавије НАТО-у. 29% анкетираних сматра да у случају војне агресије Русије на Молдавију Румунија мора да пружи помоћ молдавској држави тако што упути своју војску, док се 56% противи томе. Што се тиче пружања помоћи у виду војне технике, 48% испитаника наводи да би то подржало, али 35% било би против слања војне технике.
У марту 2023. године је парламент Молдавије је одобрио преименовање националног језика из молдавског у румунски. Питање уједињења две државе се последњих година у више наврата покреће.
Србија тугује
Србија одаје пошту убијенима у Основној школи "Владислав Рибникар" у Београду. Грађани широм земље пале свеће и полажу цвеће. Испред Завода за трансфузију чекају редови за добровољно давање крви за повређене у пуцњави. У земљи је проглашена тродневна жалост од 5. до 7. маја, јавља РТС.
Дечак који је 3. маја убио осморо ученика и школско обезбеђење и ранио шесторо својих другова и наставницу налази се на Клиници за неурологију и психијатрију за децу и омладину. Анализа је показала да је његов токсиколошки налаз негативан.
Ивана Радовановић из Криминалистичко-полицијске академије је за РТС изјавила: „Проблем у Србији је што се превенцијом бавимо ретко, спорадично и након оваквих трагедија“. По њеним речима, превенција је увек могућа и све може да се спречи, па је можда могла и трагедија у Основној школи „Владислав Рибникар“.
У међувремену се у Србији догодила нова трагедија – код Младеновца је убијено осам особа, а најмање 13 рањено. За пуцњаву је осумњичен 21-годишњи младић.
У Грчкој незапосленост висока, а послодавцима недостаје радна снага
У марту 2023. Грчка је међу земљама ЕУ била на другом месту по броју незапослених, при чему су најпогођеније младе особе и жене, јавља дописница БНР Катја Пеева. 508.000 Грка не може да нађе жељени посао у својој земљи и опредељује се рад у некој другој европској држави у нади да ће имати бољу плату и боље услове рада. У исто време због ниских зарада и непуног радног времена које нуде, 9 од 10 послодаваца пати од недостатка радне снаге. Фармери запошљавају раднике чак из Тајвана. Радна снага недостаје и у туристичком сектору. Ситуацију није променило ни повећање минималне зараде од априла на 780 евра.
Турска назадовала у медијским слободама
У извештају организације „Репортери без граница“ Турска је назадовала за 16 места и нашла се на 165. месту међу 180 држава. Разлог за то је појачана репресија над новинарима 2022. године и пред изборе 14. маја 2023. године, пише турски новински сајт Bianet. Године 2002, када је на власт дошла Партија правде и развоја председника Реџепа Тајипа Ердогана, Турска је на дотичној ранг-листи била на 99. месту, подсећа БТА.
Саставила: Миглена Иванова
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: ЕПА/БГНЕС, REUTERS, romania-insider.com, turkey.postsen.com
После још једног неуспелог покушаја да се изабере председник Народног собрања, посланици настављају заседање данас у 10 часова. На последњем гласању, одржаном у среду, 20. новембра, највише подршке добили су Раја Назарјан из коалиције ГЕРБ-СДС и..
Посланици Народног собрања Бугарске ни након четвртог гласања нису успели да изаберу председника парламента. Од четворо предложених кандидата, у други круг су ушли Раја Назарјан, кандидаткиња ГЕРБ–СДС-а, и Силви Кирилов, предложен од стране странке..
Конститутивна седница Народног собрања, која је почела 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће поново покушати да изаберу председника Парламента, што је већ четврти пут у актуелном сазиву. Представници коалиције ГЕРБ-СДС остали су при..