Европска комисија: Потребне су радикалне промене у вези са лековима

Европи су потребне корените промене у вези са лековима. Оне су неопходне да би се обезбедило да иновативни лекови стигну до свих пацијената, и то по приступачним ценама.

Овако су потпредседник Европске комисије Маргаритис Схинас и европски комесар за здравље Стела Кирјакиду мотивисали предложене реформе законодавства ЕУ о лековима.

Циљ промена, који се предлажу први пут после више од 20 година, јесте стварање јединственог тржишта лекова, како би се осигурало да сви Европљани имају правовремен и једнак приступ безбедним и ефикасним лековима.

Подаци показују да пацијенти у земљама као што је Бугарска, на пример, имају много спорији приступ савременим терапијама у односу на немачке грађане, истакла је Кирјакиду:

„Пацијенти у западним и већим земљама ЕУ имају приступ до 90% нових лекова. У источним и мањим земљама чланицама ЕУ овај проценат износи једва 10%. На ове нове лекове, грађани понекад чекају две или три године на ове нове лекове.“

Поред тога, предложене реформе за циљ такође имају и спречавање несташице лекова. И на врхунцу пандемије изазване коронавирусом и током прошле зиме, владала је несташица неких антибиотика и препарата који лече респираторне инфекције.

Постојаће захтев да компаније унапред обавесте ЕУ о могућим проблемима у снабдевању, објаснила је европска комесарка за здравље.

„Предузећемо и мере да спречимо несташице. По први пут ће бити припремљена паневропска листа лекова од изузетног значаја. Компаније које продају лекове у ЕУ мораће да имају план за спречавање несташица. То ће гарантовати континуирано снабдевање лековима. Поред тога, Европска агенција за лекове ће координирати и пратити процес.“

Директорка Европске потрошачке организације Моник Гојенс је са своје стране објаснила:

„У 9 од 10 случајева несташице лекова, реч је о лековима који се издају на рецепт. Дакле, то нису лекови које корисник купује у апотеци по сопственом нахођењу, већ их прописује лекар у терапијске сврхе.“

Међу предлозима Европске комисије је и смањење рока одобрења за нову терапију са 400 на 180 дана. Такође је планирано да се са 10 на 8 година смањи трајање основне тржишне ексклузивности коју добијају произвођачи лекова пре него што генерички производи буду пуштени на тржиште.

Међутим, фармацеутске компаније ће имати још две године заштите ако у року од две године лансирају своје нове лекове у свих 27 држава чланица.

Мере против резистенције на антибиотике су у средишту препорука. Такозвана „тиха пандемија” сваке године односи десетине хиљада живота у Европи. Планиран је систем „ваучера“ који ће подстаћи компаније да улажу у иновативне антимикробне лекове који могу да се боре против отпорних патогена. Међутим, пре него што ови предлози постану закон, морају их размотрити Европски парламент и Савет Европе.

Према речима Димитра Маринова, председника Удружења бугарских фармацеута, ефекат овог закона осетиће се за неколико година:

„По свој прилици, за земље источноевропског тржишта то ће краткорочно довести до већег броја регистрованих лекова. Сходно томе, може се претпоставити да ће они бити доступнији. Дугорочно, међутим, постоји још доста питања о томе да ли ће ова врста тржишта или ове врсте прописа довести до регистрације више нових молекула. Имајте на уму да ће се предложени закон бавити само новорегистрованим молекулима. Ефекат овог закона осетиће се за неколико година. Доступност одређеног лека не зависи само од регулаторних мера. Проблем је у томе што ако ови лекови дођу овде, неко мора да их плати. Проблем није толико регулаторни колико финансијски. Проблем је што смо ми сиромашни.“

Предложене измене ће вероватно побољшати приступ новим лековима за грађане малих земаља попут Бугарске, али је питање колико ће то коштати, сматра експерт:

„Европска комисија предлаже да ако компанија која лансира нови лек жели да има ексклузивитет или основну тржишну ексклузивност, треба да га лансира у свим земљама чланицама ЕУ. Ово ће побољшати могућност малих земаља, на малим тржиштима, да имају приступ таквим лековима.

Али за земљу као што је Бугарска приступ лековима није довољан, питање је да ли неко може да их купи. Истина је да трошимо веома мало новца на здравствену заштиту. Проценат доприноса за здравствено осигурање је можда приближан онима у ЕУ, али су наша примања знатно нижа.“

Недостатак лекова на врхунцу пандемије Цовид-а и у зимским месецима када је сезонски грип у пуном јеку може се контролисати ако се прати број неиспуњених рецепата. Међутим, то се не може учинити све док се масовно прописују рецепти у папирној, а не у електронској форми, прокоментарисао је председник Фармацеутске уније:

„Не постоји држава на свету или апотека која има апсолутно све лекове у исто време. Али поставља се питање шта држава чини да сузбије ове проблеме. Када је потражња или потрошња већа од понуде, наравно да настају проблеми.

Како се ови проблеми могу решити? Ово се може постићи оптимизацијом прописивања и издавања у складу са тим. Најобјективније мерило потребне количине одређеног лека је број неиспуњених рецепата. Када бисмо, на пример, знали разлику између рецепата које су издали лекари и оних који нису издати у апотекама у последња три дана, имали бисмо представу о минималном леку који је земљи потребан.

Са папирним рецептима немогуће је знати колико је рецепата прописано, а колико издато. Електронско здравство је доступно у пракси, али се не користи.“

Према речима Димитра Маринова, неразумно је веровати да постоји тенденција да се обустави производња јефтиних лекова на рачун њиховог скупљег еквивалента. Према његовим речима, главни разлог плаћања значајне партиципације за лекове је тај што се не прописују генерички лекови:

„Тржиште је изузетно конкурентно и нико не може себи да приушти да једноставно повуче лек који на њему дуго постоји. Уосталом, он је већ добро познат и не захтева улагања за промоцију на тржишту. Нико себи неће дозволити да престане да продаје лек на тржишту само зато што ће друга компанија искористити популарност овог лека и одмах почети да га продаје по истој или нижој цени.

Главни проблем је што не постоји могућност замене генеричким леком. Односно, ако лекар пацијенту препише лек под међународним невласничким именом, пацијент ће моћи да одабере цену коју жели када оде у апотеку. Фармацеут ће му свакако понудити терапијски еквивалентне лекове. Ако вам лекар препише лек који кошта, на пример, 20 лева, чак и ако у апотеци постоји исти лек, произведен од стране друге компаније, по упола нижој цени, фармацеут нема право да вам га понуди и изда.

У Бугарској је дозвољено прописивање генеричких лекова, односно да лекар прописује лек према састојцима, али у пракси се то изузетно ретко ради. Зато толико плаћамо лекове.

У нормалним државама за слободне, тј. за лекове без партиципације, јавни фондови обично троше више од 80% новца управо на ове лекове. У Бугарској постоје групе које су испод 1%. Препоручени - најјефтинији, које су бесплатни, без доплате, чине мање од 1% потрошње. Понекад су 80 посто најскупљи доступни лекови. Ово је један од главних проблема са приступом. И питамо се зашто.”

Контрола прописивања антибиотика може се обезбедити електронским рецептима, нагласио је стручњак:

„У Бугарској у пракси не постоји контрола прописивања лекова. Истовремено, не постоји ефикасна контрола издавања лекова. Агенција за лекове врши инспекције, али мора да „ухвати“ фармацеута који продаје лекове без рецепта на лицу места. Агенција нема капацитет за глобалну контролу.

Када би сви рецепти били електронски, онда се лекови не би могли продавати без рецепта, јер би се аутоматски евидентирала неслагања између попуњених рецепата и броја издатих лекова, о чему се такође води евиденција. То је начин увођења потпуне контроле. Спровео сам експеримент – измислио сам име доктора, направио печат, обрасци за рецепте се продају у многим књижарама .... Дакле, можете написати било који рецепт. Не радите то, опасно је!“

Превод: Свјетлана Шатрић

Овај материјал је припремљен у оквиру европске радијске мреже „Евранет Плус“. Оригинални звучни запис на бугарском језику можете послушати ОВДЕ