На данашњи дан пре 70 година обновљена је Бугарска патријаршија, чије је постојање прекинуто крајем 14. века, када је Бугарска пала под Османско царство. Обнављање Бугарске патријаршије је догађај од историјског значаја у вишевековној црквеној и политичкој историји Бугарске државе. Већ у доба Националног препорода бугарски патриоти су почели борбу у име те племените ствари. Први корак је био утемељивање Бугарске егзархије са седиштем у Цариграду 1870. године.
Крајем Другог светског рата Цариградска патријаршија је признала аутокефалност Бугарске православне цркве. Касније, 10. маја 1953. године, на Трећем црквено-народном сабору у Софији Бугарска православна црква је званично проглашена патријаршијом, а за патријарха је изабран Пловдивски митрополит Кирил.
Наредних година Бугарску патријаршију су признале све православне цркве и она је успоставила живу везу са њима. Бугарска православна црква се афирмисала међу осталим православним црквама и организацијама у свету.
27. јула 1961. године и Цариградска патријаршија је званично признала обновљену Бугарску патријаршију.
Превела и објавила: Албена Џерманова
Бугарска православна црква на челу са патријархом бугарским и митрополитом софијским Даниилом и члановима Светог синода упутила је хришћанским верницима патријарашку и саборну васкршњу посланицу. „Нека радост због вести о Васкрсењу Христовом буде..
Двадесетог априла, сви хришћани дочекаће Васкрсење Христово. У свету испуњеном ратовима, подељеношћу и немиром, католици, заједно са православнима, јерменским и протестантским верницима, упућују јединствену поруку наде — делећи радост над победом..
Данас, на Велику суботу, последњи и најтужнији дан Страсне седмице који претходи празнику Васкрсења Христовог, хришћани се молитвено сећају Христовог погребења и Његовог силаска у ад, где је, разоривши окове смрти, човеку поново отворио врата раја...