Свети Константин био је цар Византије у IV веку који је хришћанство успоставио као званичну религију. Његова мајка Јелена открила је крст на коме је Спаситељ разапет и дала је подићи неколико манастира у Светој земљи. Откривање Крста Господњег сматра се најважнијим догађајем у историји хришћанске Цркве, а цар Константин и његова мајка Јелена проглашени су за свеце. На празник посвећен Светим Константину и Јелени, преплићу се хришћанска традиција и пагански елементи попут ходања по жеравици – нестинарства. Док је у неким крајевима овај обичај и до данас сачуван у изворном облику, на многим местима се изводи као атракција за туристе.
Припреме почињу неколико дана уочи празника. Прикупљају се прилози за заједничку курбан-чорбу, као и за чишћење и поправку извора и бунара у селу у којем се организује ходање по жеравици. На сеоском тргу унапред се поставља гомила дрва. Увече се пали велика ватра, око које се сви окупљају и слушају ритуалне мелодије. Када се запаљена ватра стиша, преостали жар се распирује и обликује се велики круг. Око њега се извија коло на чијем челу сe носе иконе Светих Константина и Јелене. У круг са жеравицом улазе босоноги нестинари, најчешће жене. Верује се да падају у стање транса у коме могу да изговарају пророчанске речи. Њихов ритуални плес траје неколико минута. После нестинарског плеса, сви се окупљају за заједничком трпезом где се сервира припремљена курбан-чорба.
Бугарска православна црква на челу са патријархом бугарским и митрополитом софијским Даниилом и члановима Светог синода упутила је хришћанским верницима патријарашку и саборну васкршњу посланицу. „Нека радост због вести о Васкрсењу Христовом буде..
Двадесетог априла, сви хришћани дочекаће Васкрсење Христово. У свету испуњеном ратовима, подељеношћу и немиром, католици, заједно са православнима, јерменским и протестантским верницима, упућују јединствену поруку наде — делећи радост над победом..
Данас, на Велику суботу, последњи и најтужнији дан Страсне седмице који претходи празнику Васкрсења Христовог, хришћани се молитвено сећају Христовог погребења и Његовог силаска у ад, где је, разоривши окове смрти, човеку поново отворио врата раја...