Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Жбуње ефикасније апсорбује штетне емисије у урбаним срединама

На Дан паркова разговарамо са пејзажним архитектом Александром Недевим

Фотографија: БТА

У Бугарској се одлуком коју је Министарство заштите животне средине донело 1999. године 28. мај обележава као Дан паркова. На иницијативу руковдстава три национална парка код нас – „Централни Балкан“, „Рила“ и „Пирин“, Дан паркова се обележава низом пригодних манифестација и иницијатива. А што се паркова природе тиче, у Бугарској их је укупно 11 – Беласица, Блгарка, Витоша, Врачански Балкан, Златни пјасци, Персина, Сините камани, Странџа, Рилски манастир, Русенски Лом и Шуменска висораван. Међутим, у редовима који следе неће бити речи о стању и проблемима са којима се суочавају паркови, већ ћемо разговарати о људима који су свој живот и енергију посветили њиховом одржавању – пејзажним архитектима. Испоставило се да се у Бугарској тиме бави тек 400 људи.


„Посао нам је изузетно пријатан, јер за разлику од архитеката ми радимо са живом природом која се мења у зависности од годишњег доба, а и годинама,“ рекао је у разговору за Радио Бугарску пејзажни архитекта Александар Недев. „Посебан је осећај видети за две, пет или 10 година дрво које си посадио у парку или башти. Прво дрвеће сам посадио пре више од 15 година. То је велико узбуђење за једног пројектанта и то је оно што ме привлачи у овом послу, наиме – да све што пројектујем данас сваким даном постаје све боље и занимљивије.“

С Александром Недевим смо разговарали о озелењавању, одржавању и уређењу зелених површина у Софији и проблемима који се појављују због лошег одржавања.


„Софија је град који се развија на веома посебан начин. У централном градском делу готово и да нема слободних јавних површина, које се могу уредити као зелене и рекреативне површине. Мени су, међутим, важне и велике зелене површине, јер управо оне стварају осећај да уживамо у природи у граду,“ објашњава пејзажни архитекта.

Према његовим речима, урбано озелењавање такође има свој еколошки смисао који се разликује од општеприхваћених тврдњи. Према речима Недева, иако је дрвеће највећи апсорбер честица прашине и угљен-диоксида у једном граду, за његов раст и развој треба пуно времена. То је и разлог зашто грмље има посебну улогу у свему томе:


„Жбуње може да „ухвати“ значајне количине прашине и угљен-диоксида против којих се боримо. Немојмо заборавити да за пуни развој једног жбуна су потребне три или пет година, што далеко није довољно за развој једног дрвета. Тренутно имамо озбиљан проблем са загађењем прашином и звуком. То значи да треба да се траже опције да се на већини подручја повећају површине под жбуњем, којима би се изоловала насеља. Међутим, у многим случајевима, одржавање таквих површина у урбаним срединама доводи до њиховог уништавања,“ изјавио је Александар Недев.

Према речима Александра Недева, неодржаван травњак или шикара апсорбоваће много више честица прашине него што би покошени травњак и може да има веома благотворан утицај на чистоту ваздуха и елиминисање загађења звуком. Озелењавање кровова стамбених зграда такође је добра пракса која је, иако је заступљена у многим градовима Европе и шире, у Бугарској и даље, пре би се рекло, егзотична:


„Битно је да кровови имају добру хидроизолацију. Оно што је посебно код њих јесте да представљају проекцију зеленила која је била на плацу на којем је подигнута зграда. На овај начин се, практично, не губи зелена површина. Ове баште са зонама за одмор и клупама могу постати праве оазе. Код нас је то још увек тешко примењиво због прописа и донекле због цене. Ово је тренутно дозвољено само у најужем центру Софије,“ рекао је на крају нашег разговора Александар Недев.

Фотографије: БТА, БГНЕС, unsplash.com

Превод: Ајтјан Делихјусеинова





Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарска са повећаним бројем излагача на сајму туризма CMT Штутгарт 2025

Бугарска учествује на међународном сајму туризма  CMT у Штутгарту, који се одржава од 18. до 26. јануара 2025. године. Овај престижни догађај посвећен је камперима, караванингу, моторциклизму, бициклистичком туризму, голфу, SPA туризму, крстарењима и..

објављено 26.1.25. 09.35

90 година БНР – историја поноса и без предрасуда!

Дана 25. јануара 1935. године цар Борис III је потписао указ којим је стављен почетак државне и професионалне радиодифузије у Бугарској. Овај датум сматра се темељним у историји бугарског државног радија који се на почетку звао „Радио Софија“, а..

објављено 25.1.25. 09.30

БНР уручује своју Велику награду „Сирак Скитник“ и годишње награде за новинарство

БНР обележава 90 година свог постојања свечаним концертом у Софијској опери уз учешће свих музичких састава медија. Пре тога, по традицији, ће се у Првом студију нашег Радија одржати свечана церемонија уручивања Велике награде „Сирак Скитник“..

објављено 25.1.25. 07.20