Поприлично егзотична, интригантна, колоритна, са кривудавим уским сокацима и без канализације – овим је речима пре доста година урбаниста Здравко Петров за Радио Бугарску описао Софију из периода након ослобођења. Уставотворна скупштина 3. априла 1879. године у Трнову прихвата идеју друштвеног делатника Марина Дринова и једногласно усваја предлог да Софија буде изабрана за престоницу новоослобођене Отаџбине. Град почиње да расте, да се оплемењује и развија у духу Старе Европе. Велики борј домаћих интелектуалаца и политичких личности са породицама долази да живи у новој престоници. Међу њима је и песник, фолклориста и један од политичара који су изградили нову бугарску државу Петко Рачов Славејков. Крајем исте 1879. године купује стару турску кућу на тргу Кафе Баши. Кућа се налазила преко пута тек отворене прве у потпуности бугарске штампарије Јанка Ковачева. Убрзо после смрти великог песника, 1. јула 1895. године, у његову част, трг око његове куће је преименован у трг Петка Р. Славејкова, а његов просветни рад настављају његови истомишљеници. Међу њима и његов најмлађи син, песник Пенчо Славејков. Тако је у годинама које су уследиле, Трг Славејков наставио да чува историју и дух минулих времена и да „служи“ бугарској култури и уметности. Године 1926. подигнута је управна зграда Министарства јавних зграда, путева и јавних радова по пројекту једне од првих жена архитеката у нашој земљи – Викторије Ангелове. Зграда је 1990. године постала седиште Софијске градске библиотеке.

• Изгубљена Софија – паралела између прошлости и садашњости

У новијој историји демократске Бугарске, Трг Славејков је дом највеће књижаре на отвореном, а након његове реконструкције 2000. године, тамо је постављена амблематична железна клупа на којој седе Пенчо Славејков, са својим карактеристичним шеширом и дебелим штапом и Петко Р. Славејков. Од 2022. године друштво им праве и клупе из пројекта „Скривена слова“.

На најомиљенији бугарски празник, 24. маја, ово место, које је симбол нашег града, поново ће заиграти у ритму бугарског језика на једнодневном фестивалу „Хајде да читамо“. Манифестација се организује већ трећу годину заредом, али након укидања епидемиолошких мера, по први пут добија размере истинског празника, са разноврсним активностима за посетиоце и богатим културним програмом, каже нам Јана Стефанова, која је део организационог тима.

Трг Славејков без сваке сумње представља књижевно срце града. Ова манифестација нас подсећа и враћа у време када су се тамо продавале књиге и када се живот вртео око бугарског стваралаштва. Када је Трг Славејков уистину био простор који је врвео од живота. Наша идеја је да људе вратимо на трг и да обновимо његову књижевну мисију, на много различитих начина који нас могу приближити бугарској речи и култури.“

За ову специјалну прилику, поводом одржавања фестивала „Хајде да читамо“, трг ће се огрнути новим фестивалским рухом инспирисаним бугарском ћирилицом, а посетиоци ће на располагању имати удобна места за читање, бар и мини базар за књиге и оригиналне књижевне сувенире.

Већ од раних јутарњих часова 24. маја посетиоци и пролазници моћи ће се препустити празничној атмосфери уз аудио одломке из дела Ивана Вазова, Пенча Славејкова, Пеја Јаворова, Христа Смирненског и других омиљених аутора. Током целог дана, биће могуће купити „књигу изненађења“ у великој отвореној књизи-инсталацији.

Програм на великој сцени започеће читањем и литерарном радионицом за децу. Након тога, биће организовано неколико књижевних пешачких тура по „Кварту писаца”, које ће кренути од амблематичне клупе Славејкових. Један другачији савремени поглед на стваралаштво великих бугарских аутора“, прича нам Јана. Она је уверена да је и поред архитектонских и друштвених промена током година, Трг Славејков у центру Софије успео да сачува свој дух и ту симболичну везу са књижевношћу и књигом.

 „Имамо препознатљиве симболе који су и данас чувари историје овог места и његове основне улоге. Верујем да ће овакви догађаји и културне манифестације, ако се буду одржавале редовно током целе године, успети да оживе и врате овај стваралачки дух који прожима Трг Славејков и места која га окружују.“

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: архива, БГНЕС, уступили организатори