Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Наш народ верује у Спасовдан и чудо исцељења

У селу Тарнава постоји предање које води до лековитог бунара

Фотографија: архива

Овог 25. маја 2023. године празнујемо Спасовдан или Вазнесење Господње. Спасовдан спада у покретне празнике и увек пада у четвртак, тачно 39 дана после првог дана Васкрса. Према хришћанским веровањима, 40. дана се догодио чин Христовог вазнесења на небо, чиме се завршио његов боравак на земљи. Међутим, Исус није напустио људе, већ им је на Педесетницу послао Духа Светога и није престао да их заступа пред Оцем.

Село Трнава

Спасовден је један од празника на који верници узносе силне молитве Светом Спасу. Према народном веровању, овај светац штити људе од природних непогода – града и поплава. Од давнина се у нашим крајевима проширило веровање да ће у ноћи уочи празника болесници оздравити ако спавају крај лековитог извора на светом месту.

Према предању из села Трнава, једног од најстаријих села у општини Бела Слатина, на 4 км од сеоских кућа налази се један лековити извор. Људи су то подручје назвали Лековити бунар, након што је некада један слепи во, који је стајао у води која је отицала из овог бунара, неким чудом прогледао. Од тада се мештани села, сваке године у ноћи уочи Спасовдана, окупљају на овом месту. Дуго година тамо је организован свенародни сабор на којем су учествовали сви мештани Трнаве.

Фолклорна смотра „Одјек у завичају – Георги Горелски“

Ово место постоји и данас и поново се посећује, али традиција се задржала само у причама старих људи. Ипак, Трнава је једно од највећих села, са преко 2.000 становника, у којем има много деце школског и вртићког узраста. И управо због њих, локално читалиште и општинска управа организују посебне историјске реконструкције како би им приповедали о начину живота и веровањима њихових предака. Лековити бунар и даље је посећен, нарочито током лета. Поред бунара се налази чесма, подигнута 1937. године, а постоји и заветни крст, који подсећа на светост овог места. „Бунар и даље постоји, али је тешко доступан, јер нема пута до њега, већ се мора ићи макадамском цестом кроз њиве“, каже начелница села Габријела Раловска:

„Традиције у нашем селу не разликују се много од онога што се на Спасовден ради у другим местима у Бугарској. Познато је да у ноћи уочи Спасовдана цвета биљка јасенак, познати дивљи цвет, која се бере у „глуво доба“ и ставља у посуду са водом. Ставља се поред главе болесне особе. Некада су старе жене изговарале чаробне речи и веровало се да ће, ако се овај обред изведе на Спасовдан, људи оздравити.

Покушали смо да уредимо простор око фонтане и бунара, али је тешко. Међутим, овде доводимо децу како бисмо им показали ово место и заветни камен и на њих пренели предања. Нарочито због тога што тамо има један столетни храст, и други који је израстао поред њега. Тако да се надам да ће ово место бити сачувано као место традиције и сећања становника Трнаве које ће остати и за будуће генерације.“

Уредила: Анна Фуцкова

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: архива, БНР-Видин, уступила Габријела Раловска




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Патријаршијска катедрала Светог Александра Невског прославља храмовну славу

Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен је „у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од османског јарма 1878. године“. Ове..

објављено 23.11.24. 08.30

Патријаршијски саборни храм Светог Александра Невског обележава век постојања

Бугарска православна црква 22. и 23. новембра свечано ће прославити сто година од освећења Патријаршијског ставропигијалног храма-споменика Светог Александра Невског. Вековима је овај величанствени саборни храм био „неми сведок свих превирања, надања и..

објављено 22.11.24. 07.15

Хришћанска породица јача везу између Бога и нас

Ваведење Пресвете Богородице је један од најстаријих и најпоштованијих православних празника, који је успостављен у Константинопољу негде око 8. века, у време Патријарха Тарасија Цариградског. Али се тек шест векова касније почео обележавати и у западној..

објављено 21.11.24. 06.30