Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Интервју са амбасадором Републике Србије у Републици Бугарској, Њ.Е. Жељком Јовићем

Боље међусобно познавање и разумевање – гарант развоја и светле будућности

Кроз спознају онога што је лепо и што нас повезује, можемо да унапредимо наше односе, сматра амбасадор

Њ.Е. Жељко Јовић у студију Радио Бугарске
Фотографија: Красимир Мартинов

Када поменемо Бугарску и Србију, прве асоцијације су две суседне земље између којих постоје чврсте везе у многобројним сегментима, блиски језици и менталитет, заједнички инфраструктурни пројекти, сарадња у различитим областима. Са једне стране, Бугарска, која је чланица Европске уније, са друге Србија, која се налази на свом европском путу у очекивању да и сама постане једна од замаља које чине ову породицу, имајући при том могућност да учи из искустава свог источног суседа. Заиста, мноштво занимљивих тема за размишљање и разговор.

Један такав разговор водили смо у студију Радио Бугарске. Наиме, имали смо изузетну част и привилегију да у нашем студију угостимо амбасадора Републике Србије у Републици Бугарској, Њ.Е. господина Жељка Јовића, који се врло радо одазвао нашем позиву. У веома пријатној атмосфери, са амбасадором Јовићем смо разговарали о нитима које повезују Бугарску и Србију, о могућностима сарадње две суседне државе и перспективама које пред њима отавра динамична размена у свим областима и улагање заједничких напора у развој билатералних односа. Откако је у октобру 2019. године ступио на дужност амбасадора Републике Србије у Републици Бугарској, амбасадор Јовић активно учествује у унапређењу односа две земље, тражећи начине да се сарадња у свим областима продуби и побољша, сматрајући да, само ако се „ништа не гура под тепих, него се сви проблеми ставе на сто и решавају“, све евентуалне препреке могу бити савладане. И истиче да „само заједно можемо ићи у бољу будућност“. Због свега наведеног, бољег саговорника за причу о односима две суседне земље, Бугарске и Србије, нисмо могли да нађемо.

Амбасадор Јовић са делом редакције на српском језику –  Ајтјан Делихјусеинова и Свјетлана Шатрић

Током овог разговора дотакли смо се свих тема које су значајне за бугарско-српске односе, а основа сваког односа је добро међусбно познавање и разумевање. Искусни дипломата открио је да мисли како би, упркос блискости двају народа, требало да се међусобно упознамо још боље:

„Ја лично мислим да се не познајемо довољно, да још увек има пуно тога што је засновано на предрасудама и да је неопходно да много више сви заједно радимо како бисмо се још боље упознали. Одатле заиста сматрам да је ваша улога као медија веома значајна и да можете пуно да помогнете да се још боље и још више упознамо. Ако се познајемо, боље ћемо се разумети, а ако се разумемо, и оно мало ако нешто није у реду, лако ћемо да решимо“, рекао нам је амбасадор Јовић.

И добра инфраструктурна повезаност такође је предуслов за добру међусобну сарадњу. Према речима амбасадора Жељка Јовића, квалитетна путна мрежа је кључ за привлачење страних инвеститора, те стога сматра да ће напори које у том правцу улажу обе земље довести до већег броја улагања и отварања нових радних места. Амбасадор Јовић је нагласио да инфраструктурни пројекти доприносе даљем развоју билатералних односа две државе у свим сферама, а такође и јачању веза између њихових грађана.

А јачању веза и бољем упознавању грађана две земље увелико доприносе и путовања, при чему амбасадор сматра да „није новац оно што је најважније, код туризма је најважније то што он спаја људе, доприноси ономе о чему смо причали на почетку – да се упознамо, да сазнамо више једни о другима, да се дружимо и да у једној слози и хармонији проводимо слободно време“. По његовим речима, за још бољи проток туриста, кључна је добра реклама.

Амбасадор Јовић са главним уредником Радио Бугарске Красимиром Мартиновим

У разговору са Њ.Е. господином Јовићем дотакли смо се и једне поприлично осетљиве теме – бугарске националне мањине у Србији. Амбасадор Јовић истиче да постоји потпуна посвећеност институција са обе стране да се положај бугарске националне мањине побољша и сматра да „само даљим заједничким радом и улагањем додатних напора можемо да поправимо положај бугарске националне мањине у свим сегментима“. Господин Јовић нам је открио да, излазећи из оквира своје амбасадуре, „једном у месец дана попије кафу са својом бугарском браћом у Звонцу, Ракити и Босилеграду – са својом бугарском браћом говори о њиховим проблемима, покуша да помогне када може и потпуно их добро разуме“.

Амбасадор Јовић са новинарком редакције на српском језику Радиo Бугарскe Свјетланом Шатрић

За сам крај разговора, амбасадор Јовић нам је открио да, и поред свих обавеза, ипак успева да пронађе време да посети омиљена места у Бугарској, као и да оде на наступе свог омиљеног бугарског бенда.

Шта нам је о овим и другим темама рекао Њ.Е. господин Жељко Јовић, амбасадор Републике Србије у Републици Бугарској, послушајте у аудио снимку интервјуа у наставку:

Фотографије: Красимир Мартинов





Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарско друштво подељено: Да ли су климатске промене национални приоритет?

Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..

објављено 12.11.24. 08.42
Др Петар Берон

Др Петар Берон о првим корацима бугарске транзиције и демократији данас

Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..

објављено 10.11.24. 08.35

Најстарија ергела у Бугарској узгаја расе коња којима прети нестанак

Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...

објављено 9.11.24. 12.15