Курбан-бајрам је један од два највећа празника у исламском календару, који је у народу познат и као Дан жртве или Хаџијски бајрам јер му претходи ходочашће у Меку.
Дан пре Курбан-бајрама је Дан Арефата који је најзначајнији део ходочашћа у којем се хаџије подсећају на стварање човека и милост Божју. Ове године тај дан пада у уторак, 27. јун, а муслимански верници широм света га проводе у посту и молитви. У Бугарској грађани муслиманске вероисповести на тај дан, пре заласка сунца, деле за покој душе преминулих и обилазе гробља.
Следећег дана, након Бајрамске молитве (намаза) у џамијама, почиње четвородневна прослава Курбан-бајрама (28. јун – 1. јул). Празник се зове Курбан-бајрам јер се тада приноси жртва – најчешће ован, али може да буде и говедо или дева у арапским земљама. Приношење жртве значајан је део хаџа који симболизује Судњи дан. Тај обред врше сви они који за то имају могућности.
Курбанско месо се обично дели на три дела – један се даје сиротињи, други – родбини и суседима, а трећи се оставља у кући. Курбанско месо се даје и припадницима друге вере.
Курбан-бајрам називају празником милосрђа, праштања и мира, који зближава припаднике исламске вероисповести. Традиционално, људи обилазе гробља, родбину, комшије и пријатеље и једни од других траже опроштај – обично млађи чланови породице целивају руку старијима и траже опрост од њих. Како традиција налаже, најмлађима у породици дели се бајрамлук – новац или неки поклон.
Више о томе прочитајте ОВДЕ.
Саставила: Елена Каркаланова
Уредила и превела: Ајтјан Делихјусеинова
Отац Љубомир Братоев је био непосредни учесник догађаја везаних за оснивање Бугарске православне црквене општине у Берлину. У престоници Источне Немачке обрео се крајем 80. година 20. века као докторанд. Као типични православни хришћанин у..
После Белих поклада, данас, 3. марта, почео је Велики или Васкршњи пост. Он је најдужи и најстрожи пост, а увек почиње 7 недеља пре Ускрса. За време његовог трајања православни верници се уздржавају од мрсне хране, односно хране животињског..
БПЦ и њени верници данас обележавају Велике задушнице, један од три дана у години када се православни верници сећају својих покојника и упућују молитве за њихову душу. Ове задушнице, познате и као зимске, месопусне и покладне, увек падају у..