Макар и кроз призму савременог човека, који прошлост наслућује кроз перцепције и фантазију свог времена, можемо дотакнути делић бугарске историје, када је наша земља излазила на три мора, а њена култура била у пуном процвату. Музеј силиконских фигура у Великом Трнову нуди нам једно такво путовање у средњи век, уз помоћ оригиналних скулптура и зидних слика.
Смештен у подножју тврђаве Царевец у некадашњој царској престоници, Мултимедијални центар за посетиоце „Царевград Трнов” представља историјске догађаје и личности из доба Другог бугарског царства. О величини владара и њиховој војничкој моћи, духовном уздизању за које су заслужни писари који су обновили књиге уништене током византијске владавине, развоју зографије и занатства – о свему томе причају сликовити призори реконструисани уз помоћ 65 силиконских фигура.
„Експонати се односе на период између XII и XIV века, када је Трновград – како се град тада звао, био престоница Бугарске“, каже туристички водич Светла Јорданова. „Туристи могу да виде миндер, штокрле, домаћи хлеб који је домаћица направила од не тако квалитетног брашна. Направљена је и реконструкција олтара или најсветијег дела цркве и дела дома бољарске породице.”
Међу најупечатљивијим сценама су завршетак битке код Адријанопоља 1205. године, када је цар Калојан заробио латинског императора Балдуина Фландријског, као и крунисање бугарског владара од стране кардинала Лава ІІІ, којег је послао папа Иноћентије. Истиче се и престона сала цара Ивана Асена ІІ, који је представљен заједно са супругом Ирином Комнином и бугарским патријархом.
„Такође се може видети и бољарска ктиторска породица“, додаје туристички водич Ива Робова. „Приказана је сцена давања донације за изградњу многих цркава и манастира. Реконструисан је и скрипторијум – место где су се у средњем веку преписивале књиге.“
Музеј нас преноси и у једну занатску улицу, где грнчар ваја керамичку посуду, ковач оштри мач, а зидари граде камену зграду.
На идеју да визуелизује живот представника различитих слојева средњовековног бугарског друштва дошао је вајар Борис Борисов. У једином музеју те врсте на Балкану, фигуре у природној величини су направљене од специјалног силикона какав се користи у биоскопу и изгледом подсећа на људску кожу. За израду очију су коришћене очне протезе, а обрве, трепавице, брада и коса су стављане длаку по длаку, док су одећу и опрему ручно израдили аутор и његов 20-члани тим.
Пре неколико месеци, музејској колекцији од 28 експоната додато је нових 37. Прва сцена обогаћене музејске поставке приказује реконструкцију битке код Клокотнице, у којој су бугарске трупе победиле епирског владара Теодора Комнина, заробивши њега и његову породицу.
Композиција „Опроштај од патријарха Јевтимија“, која приказује старца ослоњеног на штап који је са унуком дошао да се опрости од духовника, је срцепарајућа.
„То је једна трагична сцена која приказује испраћај патријарха, кога Турци после пада Трнова воде у заробљеништво“, каже Борис Борисов. „Рекоснтруисан је тренутак када га људи питају: „Коме нас остављаш, владико?“, а он одговара: „Остављам вас у рукама Свете Тројице сада и заувек“. Многи уметници су обрађивали ову тему, али оно што смо ми покушали да урадимо је да дочарамо драматичност, безнађе догађаја, стања људи. Међутим, веома је важно било да се не претера са гестикулацијом – да не буде исувише театрално, а да се ипак осети та суптилна нијанса стања“.
А пошто у последње време западамо у крајности и склони смо томе да догађаје и личности из прошлости претварамо у кич, вајар шаље поруку: „Овде циљ није патриотизам. Не треба, међутим, заборавити славну историју града.“
Текст: Дијана Цанкова
Извор: репортажа Здравке Масљанкове, дописнице БНР из Великог Трнова
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографиjе: БГНЕС, Здравка Масљанкова
Скијалишта у зимским центрима раде, а услови за скијање и планински туризам су добри. Горска служба спасавања Бугарског Црвеног крста саопштила је за БТА да тренутни временски услови могу довести до појаве поледице на пешачким стазама...
Свети Валентин је празник заљубљених, а Бугари имају привилегију да га повежу са Светим Трифуном, празником вина, који се слави истог дана. Где има вина, има и љубави, а ова чаробна симбиоза највише се осећа на подручју најмањег бугарског града –..
Амбасадор Бугарске у Анкари Ангел Чолаков посетио је бугарски штанд на 28. Међународном сајму туризма и одмора за регион источног Медитерана – EMITT 2025. Сваке године расте број турских туриста у Бугарској, али тај раст још увек није довољан...