Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Дефицит од 3% – једини критеријум на којем се базира нацрт буџета за 2023. годину

Асен Василев
Фотографија: БГНЕС

Министар финансија Асен Василев представио је нацрт буџета за текућу годину. Премијер Николај Денков је са своје стране изразио наду да ће подршку нацрту буџета дати народни посланици из прве парламентарне снаге ГЕРБ-СДС, с обзиром на то да изгледа да је изводљив и реалан. Међутим, ово мишљење не деле народни посланици из опозиционе БСП, који су најавили да ће припремити алтернативну процену трошкова. Према њиховим речима, буџет је антисоцијалан, а у њега су укључени и приходи из Плана опоравка и отпорности. Међутим, да би се они добили, потребно је усвојити одговарајуће законе:

„Постоји 10 закона који се односе на План опоравка и отпорности који још нису усвојени, а видимо да су се владајуће структуре највише фокусирале на именовања, функције и расподелу удела у власти“, рекла је лидерка социјалиста Корнелија Нинова.


Који су параметри нацрта буџета за 2023. годину?

Разрађен је у оквиру критеријума које предвиђа споразум из Мастрихта, а Влада њиме држави предлаже редовни буџет за 2023. годину са дефицитом до 3 одсто БДП-а, под претпоставком да се порези не повећавају и да се не ограничавају социјална давања. Предвиђа се раст БДП-а од 1,8%, за који се очекује да ће следеће године скочити на 3,3%. Инфлација ће се смањити на 5,6%, а годишњи просек биће на нивоу од 8,7%, предвиђа министар финансија. Очекује се да ће се пореска политика у периоду 2023-2025. фокусирати на побољшање наплате прихода и смањење административног оптерећења за грађане и привреду. Очекује се да ће до краја ове године приходи бити већи за 4,7 милијарди евра у односу на 2022. годину, укључујући и повећање од 1,7 милијарди по основу ПДВ-а. Задржана је минимална зарада од 780 лева, док се надокнада током друге године породиљског одсуства повећава са 710 на 780 лева. Средства за све остале социјалне програме остају на истом нивоу, док ће нека бити повећана, с обзиром на инфлацију и раст минималне зараде. Планирана су и средства за повећање пензија за 12% од почетка јула. Једна од главних разлика у односу на нацрт буџета који је предложила привремена влада Галаба Донева је кресање трошкова у износу од 3 милијарде, који су планирани за одржавање и капиталних трошкова за пројекте који нису започети.

„Видео сам да су повећане квоте за ваучере за храну – то је било неопходно јер да није урађено, постало би проблем. То је можда једина ствар коју могу да дефинишем као корисну реформу“, објаснио је за bTV економиста Стојан Панчев. Према његовим речима, у нацрту буџета нема реформе, већ је главни циљ покривање критеријума везаних за дефицит од 3%, што је један од услова за приступање Бугарске еврозони.


Није нормално да буџет у највећој мери буде подређен овом критеријуму – категоричан је економиста и члан одбора за буџет у Народном собрању Румен Гечев из БСП:

„Смисао буџетског дефицита се може сагледати када се овај показатељ повеже са неколико других кључних показатеља. На основу буџетског дефицита не можете рећи ни за једну земљу да ли има висок или низак стандард. Осим тога, могло се чути да министар финансија жели да одузме 100% добити државним предузећима. Тако испада да ћемо, не дирајући приватни сектор, питање прихода у буџету решити тако што ћемо „одерати“ државни сектор не остављајући му средства за реинвестирање и обнову.“

На крају, али не и најмање важна, према мишљењу Гечева, јесте чињеница да ће се расправа о буџету одвијати у ситуацији у којој две владајуће коалиционе партије немају поверења једна у другу и, сликовито речено, „једна рука не зна шта друга ради.“

Хоће ли овај буџет народу донети олакшање?

„За сада се чини да се испуњава политичко обећање да до краја ове године, са овим буџетом неће доћи до повећања пореза и укидања социјалних давања“, истакао је економиста Лачезар Богданов у интервјуу за БНР. „Међутим, то питање ће се поново наћи на дневном реду у септембру и октобру, када ће се разматрати буџетска перспектива за наредне 3 године. Могуће је да ће бити неопходне чак и структурне промене у финансијама и преиспитивање неких капиталних социјалних програма. С друге стране, у погледу прихода увек постоји ризик и у том смислу поздрављам идеју да се наплативост треба повећати, али то мора постати одржива политика, а не палијативна мера за период од неколико месеци, која ће затим бити укинута.“


У вези са циљем Бугарске да од почетка 2025. постане део еврозоне, активно се разматра и могућност увођења паралелног плаћања у левима и еврима. То је идеја министра финансија, али, према његовим речима, није могуће да се то оствари ове године. Заменица председника Бугарске привредне коморе Марија Минчева је прокоментарисала:

„Изазов је када бизнис није спреман. За практичну припрему код такве врсте промена потребно је најмање 6 месеци. Биће потребно извршити промене у касама, у рачуноводственим системима. За све ово је потребно време. А, осим тога, не знамо каква је сврха овог предлога.“

Минчева је прокоментарисала и још један предлог Асена Василева – да се плате за запослене у хотелима и ресторанима у потпуности исплаћују преко рачуна у банци:

„С једне стране, у нашој земљи нема довољно банкомата, а таква идеја ће се негативно одразити на оне са најнижим примањима и утицаће на сезонско запошљавање. Пре него што се уведу такве мере, потребно је обезбедити да људи имају могућност да располажу реалним износом свог новца.“

Да ли ће нацрт буџета претрпети било какве измене зависи од народних посланика – о томе ће се расправљати у оквиру одбора за буџет, а потом и у скупштинској сали. А ми ћемо наставити да пратимо ову тему док буџет не ступи на снагу, највероватније у августу.

Саставио: Јоан Колев

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографие: БГНЕС, pixabay



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Петар Ганев

Нова власт мораће доносити непопуларне одлуке, поручују из Института за тржишну економију

Петар Ганев, виши економиста са Института за тржишну економију, најавио је за БНР представљање њиховог издања о бугарској економији под називом Бела књига „Откључавање раста: пут напред после избора“. „Треба да стремимо ка договору и усвајању буџета, а..

објављено 30.10.24. 10.27

Инфлација повећала количину новчаница од 100 и 50 лева у оптицају

Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у оптицају било преко 131 милион новчаница у апоену од 100 лева, крајем септембра тај број порастао је..

објављено 30.10.24. 09.00

Тржиште некретнина у Бугарској замрзнуто

Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја..

објављено 28.10.24. 09.26