Власник прве апотеке у Бугарској отворене почетком 19. века је први високообразовани Бугарин – др Марко Павлов. Његов животни пут био је пун обрта као у сентименталном роману из 18. века. Марко Павлов је рођен 1784. године у Егејској Македонији, у селу Сјатиште (Сјачишћа). Рано је остао сироче. Усвојио га је италијански трговац пшеницом и свилом, одрастао је у Италији где је студирао медицину – у Венецији која је у то време словила за престоницу европске фармацеутске индустрије и истраживања. Лекарску диплому стекао је на универзитету у Монпељеу 1808. године. Још за време студија био је добровољац у Наполеоновој војсци. Током Француско-аустријског рата 1809. године служио је као лекар под руководством маршала Жана Лана који га је одликовао са два ордена заслуга. Након крваве битке код Ашперн-Еслинга, маршал је умро на рукама младог Павлова.

Наполеон у обиласку рањених војника након битке код Ашперн-Еслинга 1809, сликар Шарл Меније

До 1822. године, о здрављу становника Трнова бринули су хећими, џерахи, ахтари и други травари и врачеви, од којих већина примењује рецепте записане у дамаскинима. Исте године је трновски ктитор Хаџи Минчо позвао лекара из Цариграда – др Алека Христова (Христофидиса) који је студирао у Француској, а родом је из Варне, да бесплатно лечи сиромашне људе у Трнову и плаћао му је за то ангажовање. Хаџи Минчо му је на коришћење дао један од својих дућана, који је лекар претворио у апотеку и амбуланту.

Да би претекао конкуренцију, др Марко Павлов пожурио је да отвори модерну апотеку у граду. Већ следеће године наручио је лекове и апотекарску посуду из Француске. Та година (1823) сматра се годином отварања прве модерне апотеке у Бугарској. За потребе апотеке, власник је изнајмио дућан који је назвао „Лекарња.“ У њему је лекар примао пацијенте, а у посебним просторијама са лабораторијом и магацином припремао је лекове које је потом излагао у чекаоници, у порцуланској и стакленој посуди уредно поређаној на полице абецедним редом и према тежини. Било је и посебних ормара за чување моћнијих лекова.

У ординацији, поред великог радног стола, лекар је имао и преносиве мердевине за теже доступне делове попут горњих полица. Лабораторија је била опремљена столом са полицама, лавабоом са бакреним котлићем и каменим коритом, посудом, машином за млевење тврдих супстанци, ножем за сечење корена и великим пресама. Купаца није недостајало - „Лекарња“ је снабдевала људе из целог Дунавског вилајета.

Обновљена „Лекарња“, 1981.

После убиства добротвора Хаџи Минча 1855. године, није имао ко да плати бесплатне прегледе сиромашних мештана нити опрему коју је наручио за апотеку и она није испоручена. Али то не значи да је прва бугарска апотека остала без конкуренције у Трнову. Пре ослобођења Бугарске од Турака Јанаки Златев је такође отворио апотеку – другу у граду. Касније је своју апотеку отворио и др Васил Хаџистојанов Берон.

После смрти Марка Павлова, „Лекарњу“ је преузео његов најмлађи син Георги Марков, који је сплетом околности приморан да промени своје име у Георг Маркизис. Зато старији становници Трнова су прву апотеку звали и „Маркизева апотека.“ Током Руско-турског рата 1877. године Маркизис бесплатно лечи руске војнике и избеглице из јужне Бугарске. Године 1886. предао је апотеку у руке свог суграђанина и министра трговине Панајота Славкова. 

Зграда прве бугарске апотеке је 1981. године након реконструкције претворена у музеј који се налазио преко пута конака чувеног бугарског градитеља Коља Фичета. Након промена 1989. године, грађевина је реституисана и музеј „Лекарња“ престаје са радом. Данас ћете на фасади зграде видети спомен-плочу на којој је исписано име првог бугарског фармацеута – др Марка Павлова, рекла је за Радио Бугарску др Тодорка Недева из Регионалног историјског музеја у Великом Трнову.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Државни архив Велико Трново