Европска унија припрема први закон на свету који ће регулисати вештачку интелигенцију. Први важан корак већ је учињен – Европски парламент је одобрио правила како би се осигурало да вештачка интелигенција не постане претња. О овим мерама ће се разговарати са државама чланицама пре усвајања коначне верзије закона, које се очекује следеће године.

Вештачка интелигенција се може дефинисати као способност машине да демонстрира вештине својствене људима – да расуђује, учи, планира или ствара. Ово је кључна технологија за будућност, која се развија веома брзим темпом и налази све кориснију примену – у области медицине, транспорта, производње.

За потрошаче, ипак, постоје одређени ризици. Стога Европска унија дефинише области у којима употреба вештачке интелигенције може представљати велики ризик и уводи јасна правила и забране по питању тога у којим случајевима се она не може користити. Ево шта је рекла председница Европског парламента Роберта Мецола:

„Пре свега, технологија се развија, иновације нас покрећу напред и отварају нове могућности. Као законодавци, морамо да искористимо ове могућности. Не можемо себи дозволити да заостајемо и да се плашимо будућности. Друго, како напредујемо, потребна су нам јасна ограничења у погледу вештачке интелигенције. И ту постоји нешто око чега се не може правити компромис. Сваки напредак технологије мора ићи руку под руку са нашим основним правима и демократским вредностима.“

Приоритет Европског парламента је да системи вештачке интелигенције буду безбедни, са јасним правилима и јасним пореклом, да не дискриминишу групе људи и да не буду штени за животну средину. Такође, технологију треба да контролишу људи, а не аутоматски системи. Брускел поставља нивое ризика, на основу којих уводи одговарајућа ограничења.

Међу предложеним мерама је и потпуна забрана употребе вештачке интелигенције за биометријски надзор, препознавање емоција и профилисање од стране полиције. Нешто веома важно – системи са генеративном вештачком интелигенцијом, као што је ChatGPT, морају експлицитно да назначе да је садржај креиран помоћу вештачке интелигенције.

Европски парламент сматра да су системи вештачке интелигенције који се користе за утицај на бираче на изборима, као што су апликације са вештачком интелигенцијом на друштвеним мрежама, високо ризични. До избора за Европски парламент у јуну следеће године закон неће ступити на снагу, напоменула је Роберта Мецола, али је истакла да се предузимају мере како би се спречило мешање у изборе:

„Закон о вештачкој интелигенцији има двогодишњи период транспозиције, што значи да неће ступити на снагу до датума избора, али Закон о дигиталним услугама хоће. Он на снагу ступа 1. септембра. То значи да овај закон може помоћи у борби против дезинформација и мешања у изборе, пружањем смерница за уклањање нелегалног садржаја. У ствари, Закон о вештачкој интелигенцији ће регулисати системе који се могу користити за креирање и дистрибуцију таквог садржаја.“

Један од ризика у развоју вештачке интелигенције је интеграција различитих врста пристрасности. Увођење регулативе на европском нивоу помогло би компанијама да то избегну, сматра ИТ стручњак Георги Костадинов, који користи могућности вештачке интелигенције у области медицине:

„Ако је сам човек пристрасан према одређеној групи људи и ако ју уноси док креира податке, онда ће и сама вештачка интелигенција имати исте пристрасности. Имали смо такве примере са Google-ом и са њиховим системом за препознавање лица, када је имао је тешкоћа да препозна Афроамериканце и примате. Ово је био веома велики проблем пре 5 година. На срећу, брзо је решен. Главни метод и начин на који се може решити је када постоје смернице за креирање ових података.

Таква директива, коју уводи ЕУ, помогла би компанијама које развијају вештачку интелигенцију да креирају податке са неком врстом, како бих рекао, да буде јаснији начин на који су ти подаци креирани и сходно томе да буде јасно какву би пристрасност они могли имати у себи. То може навести компаније да користе алате који аутоматски препознају пристрасност и спречавају ту врсту пристрасности у подацима.“

Као и свака технологија, вештачка интелигенција може да се користи и у добре и лоше сврхе, у зависности од тога у чије руке доспе, прокоментарисао је стручњак:

„Вештачка интелигенција у нашој глави је као нож. Може бити и кухарска алаткаса којом можете да припремите храну за 300 људи, али нажалост, и алат за убијање. Зато би овакве директиве требало да омогуће брзо препознавање погрешне примене вештачке интелигенције, или у областима где је то тешко препознати, затим ограничавање употребе ове технологије у тим областима. Један такав пример би могао бити у области безбедности. Тамо се алгоритам може користити и за спречавање терористичких напада и за њихово креирање.“

ChatGPT представља револуцију у области вештачке интелигенције:

„Учинио је да буде створен изузетно моћан алгоритам који може да генерализује из велике количине података и сходно томе да креира нови садржај на основу тих података. Тренутно, вештачка интелигенција зна оно шта и ми знамо. То је кључна ствар коју многи људи изгледа не схватају. Под претпоставком да можемо да прикупимо све податке и знање на свету и да обучимо алгоритам, он ће и даље знати оно што људи света могу и чему имају приступ као знањима, то јест, немогуће је да зна нешто што ни ми не знамо у овој фази.

Међутим, рекао бих да је основни проблем који ChatGPT ствара зависност људи од њега, и видећемо све више људи који га користе. Мислим да је начин на који би ова технологија требало да се користи уз приличну количину критичког размишљања.“

ChatGPT представља својеврсну „претњу“ за образовни систем, ако се он не промени, сматра стручњак:

„Ако се вратимо уназад, образовни систем је и са појавом Гугла имао сличну врсту „awakening call“, односно „позива на буђење“ и трансформације. Човечанство је одједном добило приступ свим информацијама које се деле онлајн. А сада путем ChatGPT-а не само да има приступ свим овим информацијама о човечанству, већ може и да генерише нови садржај преко истих.

Дакле, образовни систем треба да се трансформише у правцу у којем се не прибегава методама да се утврди да ли се ChatGPT користи или не, већ питањима, испитима, тестовима који не процењују колико је особа напамет научиула основу материје, већ да процени колико је ту материја разумела.“

Нове технологије и вештачка интелигенција са знаком „плус“:

„Они већ раде за добробит човечанства. На пример, једна таква област је здравство. Постоје технологије које аутоматски прате болничке кревете, виталне сензоре и податке о људима и у случају било какве абнормалности упозоравају специјалисте. Постоје технологије које их наводе током операције. Постоје технологије које аутоматски препознају и рано дијагностикују онколошке и тешке болести.

У области транспорта – такође. Скоро сваки аутомобил који се данас производи долази са неком врстом вештачке интелигенције која непрестано прати ситуацију на путу и ​​човека. У случају да се нешто деси са ситуацијом у саобраћају или људима у аутомобилу, да подигне аларм, па чак и да благовремено изврше аутоматске радње, као што је потпуно аутоматско заустављање и позивање лекарске помоћи“, рекао је ИТ стручњак Георги Костадинов.