Не знамо тачан број Бугара који живе у Лондону, али их засигурно има на хиљаде, с обзиром на то да је сваки пут када аматерска позоришна трупа The Bulgarians игра неку бугарску представу сала дупке пуна. Трупу чине емигранти из Бугарске, већином професори у допунској школи за бугарски језик и уметност „Боянъ Мага“ која је 2011. године отворена у британској престоници. Покретач ове идеје је Антонија Ангелова, која је основала трупу 2016. године. Отада до данас су на импровизованој лондонској сцени играни многи класични комади бугарских аутора, као што су „Криво схваћена цивилизација“, „Бугари старог кова“, „Женско царство“, али гледано очима нове бугарске емиграције, која, с једне стране, негује своје корене, а с друге држи корак са дешавањима у Уједињеном Краљевству.
Један од чланова трупе је Нели Јорданова која јој се придружила привучена пре свега атмосфером и емоцијама које прате припреме за сваку представу. Нели је по занимању терапеут, а део је трупе скоро од самог почетка. Прва представа им је била „Криво схваћена цивилизација“, а циљ им је био и остао да људима побуде интересовање за бугарско позориште и класична дела:
„Након што је Антонија Ангелова формирала трупу, Нина Џунова је постала наш сценариста и она је у представу укључила и комичне ситуације из живота Бугара који живе у Лондону, наравно, у основи је задржан сиже оригиналног текста Добрија Војникова,“ објашњава Нели Јорданова за Радио Бугарску и додаје: „Али се сви ми аматерски бавимо глумом, ово је наш хоби кроз који представљамо Бугарску. Новац који прикупимо од карата користимо да платимо редитељу, за салу коју смо изнајмили итд. Драго нам је што је сала увек пуна и публика нас обасипа комплиментима. Сународници нам кажу да су поносни на нас.“
Након представе „Криво схваћена цивилизација“, трупа The Bulgarians је почела да ради са Елисаветом Дачевом која је дипломирала режију у Лондону. У њеној режији постављена је представа „Женско царство“ чувеног бугарског драматурга Стефана Лазарова Костова. Сваки глумац дао је своју идеју о јунацима дела и резултат није заостао. Глумце је и овога пута дочекала пуна сала гледалаца и представа је имала велики успех. Пробе и представе се одржавају у једној цркви у Северном Лондону - Trinity church. Сала је капацитета до 200 места. Међутим, проблем је што она није прилагођена за позоришну сцену и места нису амфитеатрално распоређена. „За сада је тако, немамо могућности да изнајмимо салу у неком позоришту,“ рекли су из трупе. У време пандемије су пробе и представе паузиране, да би поново биле обновљене почетком 2022. године када се трупа поново окупила, мада не у пуном саставу.
Њихова најновија представа зове се „Бугари новијег доба“ која представља компилацију два дела Љубена Каравелова – „Бугари старог кова“ и „Мамино дете“, а сценарио је дело Нине Џунове.
„Ново је то што је бугарски глумац Јавор Гигов постао наш редитељ. Он једини међу нама зна како и шта треба урадити да бисмо имали позориште на високом нивоу,“ каже Нели Јорданова и наставља:
„Трупу чине само жене, а потребни су нам нови ентузијасти јер је неколико људи у последњој представи морало да тумачи по два лика. Имамо, наравно, и смешних ситуација, правимо грешке, али глумци на сцени чине све да публика то не примети. Иначе, сами бринемо о свему – о сцени, плакатама, костимима,“ рекла је Нели Јорданова, члан трупе The Bulgarians.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: Facebook / Nelly Yordanova, лична архива
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..
Четврто национално Бијенале илустрације биће отворено данас у Троугаоној кули Сердике. Бијенале, као и претходних година, нема тему. „Главни циљ је да се ауторима пружи могућност да покажу своје најбоље радове настале у последње две године,“ кажу..
Након успеха фестивала „Ми смо деца реке“ одржаном у септембру, Фондација грађана поново улази у партнерство са пловдивским рејоном „Централни“. Овога пута повод је специјална изложба на којој су приказани дечији цртежи инспирисани природом...
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм,..