Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

О својствима лековитог блата или „црног злата“ Поморија

Фотографија: Rawpixel

Блато које се извлачи из Поморијског језера има историју која сеже хиљаду година уназад. Први подаци о овом природном феномену и његовим лековитим својствима датирају из 547. године пре нове ере, а Трачани су га звали „Свето језеро три нимфе“. Данас центар за лечење блатом Специјализоване болнице за рехабилитацију у оближњем граду Поморије годишње привуче више од 10 хиљада пацијената. Они долазе управо због поморијског блата којим се лече плекситис, дископатија, радиколитис, артроза и други поремећаји мишићно-коштаног система. Али поморијско блато је најпознатије по ефекту који има на репродуктивни систем. „Могу да кажем да ми имамо више беба него сви центри за вантелесну оплодњу заједно у Бугарској“, објашњава др Георги Продромов, који у санаторијуму ради већ 40 година, у интервјуу датом Данијели Костадиновој са БНР-Бургас.

Лековито блато се добија од алги које крајем јула и почетком августа падају на дно језера. А у комбинацији са животињским и фитопланктоном, у анаеробном, тј. аноксичном начину пропадања, језеро производи само 1 милиметар слоја лековитог блата годишње. „Осим тога, блато садржи све женске полне хормоне, као и мушки хормон тестостерон“, каже др Продромов и додаје:


Блато се користи на следеће начине: на првом месту имамо наношење, тј. цело тело се облаже блатом на температури од 37-38 степени. Имамо и блатне купке – то је вода из језера плус блато. Младим женама са репродуктивним проблемима се, поред блата које се наноси на тело, у родницу ставља блато са свим активним састојцима и противупалним дејствима. На тај начин се делује против упала и дисфункције јајника. Имамо и слане купке – користимо их за деликатније процедуре“.

Поморијско блато се ни у ком случају не препоручује оболелима од рака и пацијентима са проширеним венама, високим крвним притиском или срчаним тегобама.

А шта да кажемо људима који се мажу лековитим блатом на обали Поморијског језера и да ли могу да очекују исто лековито дејство као у санаторијуму?

„Када се изложи светлости, блато оксидира и после 2 сата постаје сиво, тј. више није црно, што значи да губи својства. Мора се чувати на одређеној температури, без директне сунчеве светлости, иначе хормони у њему нестају. Пола сата након мазања одређених делова тела, блато почиње да се суши и треба га одмах испрати“, препоручује др Продромов.


Лечење блатом може се користити и као превентивна мера за заустављање процеса дегенерације болести зглобова, сазнајемо од директорке санаторијума у ​​Поморију др Маргарите Михајлове:

„Имамо много пацијената који су, захваљујући томе што су дошли на време јер их је овамо упутио лекар специјалиста, одложили, па чак и избегли замену зглоба или операцију дискус херније. Ове операције доводе до компликација и много су скупље од профилактичког лечења.

Специјализована болница за рехабилитацију у Поморију дуго је инсистирала на доношењу Закона о очувању налазишта блата у Бугарској. Неопходно и хитно је да овај закон буде донет, јер се због низа измена и интервенција човека сваке године смањује салинитет Поморијског језера, а тиме се уништава и његово највеће богатство – лековито блато.

Текст: Венета Николова

Извор интервју Данијеле Костадинове – БНР-Бургас

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографиjе: Rawpixel, БГНЕС



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Фотографија: Туристичко друштво

По стоти пут – празнични успон на највиши врх Балкана

Ове године се навршава 100 година од првог обележавања Празника планине Риле. Из ње извиру неке од најдужих и најдубљих река на Балканском полуострву – Марица, Искар и Места. На њеној територији налази се преко 120 природних језера, од којих већина..

објављено 2.8.25. 09.10

Комфор под звездама – гламповање је нови облик бекства од града

Можете их видети високо у планини или на морској обали, под крошњама дрвећа или под звезданим небом. Реч је о једној релативно новој појави у бугарском туризму – тзв. глампингу или урбаном камповању које подразумева боравак у природи, али у потпуном..

објављено 1.8.25. 12.50

Расте број посетилаца Софије из земље и иностранства

У првом кварталу 2025. године забележен је раст туриста у Софији од 11% у односу на исти период 2024, јавља БТА, позивајући се на податке општинског сајта Visit Sofia. У периоду од јануара до јуна нашу престоницу посетило је преко 647 хиљада..

објављено 31.7.25. 16.35