На питање: „Када бисте могли да бирате, у ком историјском периоду бисте волели да живите?“32,6% Бугара наводи доба социјализма. 53% испитаника који су дали такав одговор старији су од 59 година, 60% чине слабо образовани, а 57% – веома сиромашни људи.
28,1% се опредељује за период првих демократских промена код нас после 1989. године. Испитаници који су овако одговорили на постављено питање имају између 30 и 39 година, добро образовање, високи животни стандард и живе претежно у градовима.
То показује репрезентативно истраживање Националног центра за парламентарне студије.
На питање: “Зашто се стидите што сте Бугари?” 17,1% одговара – због наших политичара. 14% испитаника, већина њих Роми или бугарски Турци, наводи да се не поноси својим пореклом.
Као најважније догађаје за земљу после демократских промена од 1989. године анкетирани наводе чланство у ЕУ (38,6%) и чланство у НАТО -у (16,1%).
Транзиција из комунизма у демократију наведена је као догађај у бугарској историји који је донео највеће разочарање.
Забележен је пад јавног одобравања приступања Бугарске ЕУ од 11,4%. Тренутно чланство у Унији одобрава 51,6%.
56,5% не одобрава приступање еврозони.
После рата у Украјини забележен је и пад подршке Русији. Године 2013. Русију је подржавало 29,9% Бугара, док је у 2023. години подржава 14,7% Бугара.
Интересовање за студирање у иностранству међу бугарском омладином расте – за 30% је веће у односу на претходну годину, а број студената који ће на студије изван земље отићи у академској 2024-2025. години повећан је за око 11%. Ово је за програм „Христо..
Пољопривредници у Европи и даље су суочени са великим потешкоћама и изазовима, како због тржишта тако и због ванредних догађаја који утичу на производњу. Након масовних протеста пољопривредника широм ЕУ који су одржани од почетка године, они трпе све..
Хрвати најкасније напуштају родитељски дом – са 31,8 година, следе Словаци (31), Шпанци (30,4), Бугари и Италијани (30). На супротном полу по овом показатељу нашли су се млади људи у Финској – 21,4 године, Шведској и Данској – са 21,8 година. Ово..
Идентитетски кодови су основа генеалогије – науке која се бави проучавањем родослова, порекла појединца, родословних и породичних веза. Идентитетски..
Хрвати најкасније напуштају родитељски дом – са 31,8 година, следе Словаци (31), Шпанци (30,4), Бугари и Италијани (30). На супротном полу по овом..
Пољопривредници у Европи и даље су суочени са великим потешкоћама и изазовима, како због тржишта тако и због ванредних догађаја који утичу на производњу...