Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Дворац у Балчику домаћин изложбе „Златарство у Панађуришту – традиција и развој“

Фотографија: dvoreca.com

У Каменој сали Дворца у Балчику гостује изложба Историјског музеја Панађуришта „Златарство у Панађуришту – традиција и развој.“ Посетиоци ће имати прилику да виде 84 артефакта који се први пут приказују широј јавности и то у години у којој Музеј прославља 80 година постојања. У фокусу изложбе су сребрне пафте са позлатом, богато украшене седефом и златним филиграном. Већину изложених експоната чине породичне донације. 

Артефакти и плакати изложени у Каменој сали Дворца у Балчику прате хронолошки развој и еволуцију златарске уметности у Панађуришту. Све је ручно рађено – са естетиком и укусом, накит открива савршено мајсторство какво се данас тешко може постићи, каже директор Историјског музеја Панађуришта доц. Атанас Шопов и додаје:

„У нашем музеју се чувају регистри занатских удружења у граду. Према њему, у Панађуришту је било 31 удружење. Златарски еснаф је имао 23 златаре, док је укупан број златарских радња у доба Националног препорода био преко 560.“

Изложба ће остати отворена до краја октобра 2023. године. Улаз слободан!




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Олена Грицјук

„Историја славенобугарска“ Пајсија Хиландарског објављена на украјинском језику

За први пут у историји, манифест бугарског националног препорода и просветитељства – „Историја славенобугарска“, коју је средином 18. века написао свети Пајсије Хиландарски – објављена је на украјинском језику. Ово значајно издање резултат је преданог..

објављено 26.5.25. 14.55

Како је настала бугарска химна просвети?

Прве бугарске химне просвети и науци написане су у граду Елени, који је у 18. и 19. веку био битан трговински и културни центар, чији су становници активно учествовали у готово сваком важном историјском догађају у доба Националног препорода. Аутори..

објављено 24.5.25. 06.05

Бугарске институције биће примљене у чланство удружења „Европска културна рута светих Ћирила и Методија“

Софијски универзитет „Свети Климент Охридски“, Национална гимназија за древне језике и културе „Константин – Ћирило Филозоф“, Бугарски културни институт у Братислави и Фондација „Глаголитика“ биће примљени као пуноправни чланови у удружење „Европска..

објављено 22.5.25. 07.45