„Када си најтужнија, помисли на песму“ – говорила је нашој познатој народној певачици Магди Пушкаровој њена мајка... и песма је постала њена судбина. Рођена је у априлу 1920. године у Малом Трнову, у југоисточној Бугарској, у централном делу Странџе планине, у породици избеглица из Једренске Трајије. Многе од својих песама, које је касније снимила, научила је још као дете. У њима се пева о протераним из свог завичаја Бугарима, о јунацима Странџе као што су Петко војвода, Инџе војвода, Георги Кондолов, о нестинарима… „На сцену нисам излазила ја. Излазила је наша Странџа – херојска, поетична, наша планина“ – говорила је за живота Магда Пушкарова.
Године 1944. ауторитативни жири ју је изабрао да пева уживо у програмима Бугарског националног радија. Касније је она пред руководством Радија инсистирала да траже још певача и песама из Странџанског краја. Предложила је да се организује аудиција у њеном родном крају. Она је међу првим певачима Државног ансамбла народних песама и игара „Филип Кутев“, коју је лично још у години основања Ансамбла (1951) позвао његов оснивач Филип Кутев.
За Тонски архив Бугарског националног радија снимила је преко 100 песама из Странџанског краја.
Ова наша истакнута народна певачица своју популарност дугује и концертним наступима са групама “Наша песен“ („Наша песма“), “Седјанка“ (“Прело“), „Българска песен“ („Бугарска песма“) са којима је обишла Бугарску и радовала бројну публику. Издала је 7 LP плоча, певала је на концертима у 25 земаља света. Магда Пушкарова је аутор мемоарске књиге о свом животу и уметничком раду. Године 2005. јој је за животно дело додељена награда „Нестинарка“ Међдународног фолклорног фестивала у Бургасу. Године 2006. фолклориста Михаил Букурештлијев је постхумно издао зборник народних песама са репертоара Магде Пушкарове, који садржи нотне записе 86 њених песама.
Магда Пушкарова је многим својим следбеницима помогла да крену путем професионалног певача. Међу њима је Манол Михајлов, који се радо сећа њених савета и порука:
„Магда ме прихватила као свог сина. Послушао сам свог деду Манола, који ми је рекао да јој се јавим, када одем у Софију, и кажем да желим да певам као она. Није ме знала, али је одмах рекла: „Дођи сутра увече и спремај песме за Радио“. Хтела је да будем њен следбеник и постала је мој учитељ. Када смо били заједно, увек смо певали. Говорила ми: „Манолчо, чекала сам да се појави певач из Странџе како бих му дала мелодије које су одличне за мушки глас“. Поклонила ми је преко 30 песама. Рекла ми је: “Кад одем са овог света, молим те, помињи име моје и мој певачки дух!“. Није ми само давала часове певања, него и савете како да се понашам на сцени. Без Магде Пушкарове тешко да бих данас био познати певач. Она ме инспирисала, заљубљен сам у њене песме. Заувек ће остати велика певачица из Странџанског краја, велика бугарска певачица.“
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: Петар Папакочев, Ани Петрова
У Бугарској се Игњатијевдан, односно Дан Светог Игњатија, прославља 20. децембра и обележава почетак божићних и новогодишњих свечаности. Према народном веровању, тај дан сматра се и почетком нове године. Нови почетак који стиже са Игњатијевданом наш..
Сваки од њих уноси топлину и изазива емоцију, јер је ручно рађен, јединствен је и непоновљив. А његови сребрнасти одсјаји нас враћају у детињство, када су зиме биле оштре и снежне, беле, а украс за јелку – од стакла танког као папир . У нашим данима..
Још у XVI веку, по описима западних путописаца, алва је била често посластичарско задовољство на нашим просторима . Међутим, бела алва, специфична за обележавање једног од највећих хришћанских празника, Белих поклада, носи посебан симболички значај...
Киша/Снег
Облачно
Облачно
Киша
Повремено са кишом
Снег
Суснежица