Бугарска је међу европским земљама које се могу похвалити значајним богатством археолошких споменика. Древни град Перперикон у источним Родопима не престаје да изненађује своје истраживаче. Најновије вести са овог локалитета бациле су ново светло на детаље везане за откриће древног храма на води или тзв. нимфеума. Ово историјско откриће пружило је нова сазнања о древној историји тог региона, рекао је у разговору за БНР познати историчар и археолог, који води ископавања Перперикона, проф. Николај Овчаров.
Истраживања научника и његовог тима подржала су хипотезу да се у Јужној четврти Перперикона налазио храм посвећен нимфама, који датира из 2-3. века. „Храм на води“ био је један од првих објеката које су путници виђали кад су долазили у град у римско доба (2-5. в),“ рекао је проф. Овчаров у интервјуу који је за Програм „Христо Ботев“ – БНР направила новинарка Марија-Мира Христова.
„Управо тада се у Јужну четврт, коју истражујемо већ седам година, улазило кроз седло – ту је пролазио крак пута који је повезивао древни Перперикон и Via Egnatia (чувени пут Константинопољ – Рим) који се протеже обалом Егејског мора.“
Истраживање подручја доказало је да четврт древног града у стенама не чине једноставни стамбени објекти, напротив:
„Испоставило се да је у Јужној четврти, посебно у римско доба, било пуно култних објеката,“ каже истраживач и наставља: „Поменути храм на води представљао је огромну цистерну у којој се сакупљала вода са површине за потребе домаћинстава. Међутим, њена фасада је направљена од стубова, статуа и венаца. Била је и чесма са које су пролазници пили воду. Унутра су их чекали храмови различитих богова, као и гробнице најимућнијих становника Перперикона. Дакле, Јужна четврт је једно грандиозно изненађење јер је ова пространа тераса у римско доба коришћена искључиво за градњу култних објеката.“
Према речима археолога, нимфеуми су релативно ретки на нашим просторима, а традиција њихове градње сеже у доба Старе Грчке.
Открића на Перперикону су последица систематског рада у последњих 25 година. Тим проф. Овчарова спасао је од заборава овај град истражујући га метар по метар. „Ископавања Акропоља су у потпуности завршена, у Јужној четврти смо много тога урадили,“ каже историчар и додаје да радови напредују споријим темпом и због чињенице да је „у последње две године држава абдицирала и престала да финансира ископавање Перперикона и других пет приоритетних археолошких објеката у земљи.“ Сад је општина Крџали стала уз археологе и очекује се да ће за две до четири године Бугарска моћи да се похвали древним градом који је у потпуности истражен.
„Тренутно су радови у пуном јеку. Осим археолошких радова, ради се и на два европска пројекта – центар за посетиоце скоро је завршен (дворац од мермера и гранита у подножју Перперикона), а пре неколико недеља почела је реализација пројекта укупне вредности 4 млн евра, којим је предвиђена рестаурација 13 зграда у Акропољу, средњовековне цркве у подножју древног града, цистерне са нимфеумом које смо поменули и велике ранохришћанске базилике, која ће можда бити бисер Јужне четврти и Перперикона. Дужина јој је скоро 40 м и највећа је црква откривена икада у Родопима, чија рестаурација је у току – задржаће оригиналне стубове и капителе, а висина јој је до 3 м, дакле, реч је о једном импозантном споменику,“ каже проф. Николај Овчаров.
Од проф. Овчарова смо сазнали да је кључ Перперикона додељен папи Фрањи. У питању је реплика сребрног кључа од кутије епископа, који је откривен у древном граду у Родопима.
Саставила: Елена Каркаланова
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: БТА
Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..
Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..
Бугарска православна црква 26. о ктобра слави успомену на светог великомученика Димитрија Солунског, који се сматра једним од највећих светитеља у Православљу. У нашој традицији, његово име се везује за обнову Другог бугарског царства током XII..
Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен..