Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бугарски археолози открили грош Стефана Уроша II Милутина у Русокастру

Фотографија: Радио Бургас – БНР

Археолози из Регионалног историјског музеја у Бургасу, који истражују средњовековни град Русокастро, открили су нови археолошки налаз – грош Стефана Уроша II Милутина, који је био српски краљ између 1282. и 1321. године, припадник династије Немањић и један од најмоћнијих владара Србије у средњем веку.  

На аверсу сребрне кованице приказан је Исус Христ, а на реверсу – српски краљ са Светим Стефаном. Сребрни новчић је копија млетачког гроша матапани, који је, због своје тежине и високог квалитета, био најстабилнија валута на Балкану крајем 13. и почетком 14. века.  

За време владавине краља Стефана Уроша II Милутина Србија је економски ојачала и територијално се знатно проширила. Умро је 1321. године у Неродимљи, а сахрањен је у манастиру Бањска. Године 1460. мошти краља Милутина пренесене су у Софију где се и данас налазе, у цркви Свете Недеље.  

Предање каже да је краљ Милутин изградио цркава колико је година владао – око 40. Није градио само по Србији, већ по целом свету – од Грчке до Јерусалима.  

Српска православна црква га је прогласила светитељем. 

Око броја бракова краља Милутина и даље се ломе копља, али је уврежено схватање да их је било укупно пет. Међу његовим супругама била је и Ана Тертер, кћерка бугарског цара Георгија Тертера (1280-1292). За Милутина се удала 1284. године и остала с њим у браку до 1299. Родила је најмање двоје деце, од којих је један син, будући претендент на престо, Константин и кћерка Ана, која се удала за видинског цара Михајла III Шишмана.  

Ово откриће је важно за археологе јер је прво такво откриће у средњовековном Русокастру и проширује слику о досада познатом новцу који је био у оптицају у граду.  

Извор: Радио Бургас – БНР 

Превод: Ајтјан Делихјусеинова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Научници расправљају о историји и перспективама Западних покрајина

Институт за историјске студије при Бугарској академији наука (БАН) организује данас научну конференцију на тему „Западне бугарске покрајине – историја и перспективе“ поводом обележавања 100. годишњице Уставотворног конгреса Организације избеглица из..

објављено 8.11.24. 07.25
Потписивање Нејског мировног споразума, 1919. г.

Годишњица припајања Западних покрајина Србији

На данашњи дан пре 104 године Западне покрајине су присаједињене Србији. Анексија је извршена у складу с Нејским мировним споразумом, којим је окончан Први светски рат. У периоду између 6. и 8. новембра 1920. године, српске јединице окупирале су делове..

објављено 6.11.24. 08.05

Тајна мисија цепелина L59 или како је Јамбол ушао у историју оборивши светски рекорд

Једног хладног новембарског јутра 1917. године, у јеку Првог светског рата, из базе код Јамбола полетео је цепелин L59 ка Танзанији. Циљ лета била је испорука муниције и других материјала немачким војним јединицама које су се у том тренутку налазиле на..

објављено 5.11.24. 12.05