Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Тема европске радијске мреже „Евранет плус“

Николај Николов: Бугарска је много више учествовала и пружила много озбиљнију подршку него што је исту затражила у оквиру Механизма ЕУ за цивилну заштиту

2
Фотографија: БГНЕС


Лето се ближи крају, али не и непогоде које са собом доноси. Европа, међутим, остаје уједињена у својим напорима да нормализује услове у погођеним подручјима током целе сезоне, а захваљујући Механизму Европске уније за цивилну заштиту, свака земља на свету може да затражи помоћ када њени сопствени капацитети нису довољни да реагује у датој ванредној ситуацији.

То је урадила суседна Грчка, земља која се већ два месеца бори са шумским пожарима због суше. По други пут ове сезоне тамо се на терену налазе екипе којима помажу ватрогасци из више земаља због тражене помоћи у оквиру Механизма, као и опрема из резерви RescEU.

Акције координише 24-часовни центар на европском нивоу, тако да се кризне ситуације, било да су узроковане људским немаром или суровошћу природе, могу успешно превазићи.


„Ради се о механизму који је креиран 2001. године. Он обухвата све државе чланице Европске уније и девет које су у близини територије Европе. Бугарска је постала чланица овог механизма 1. јануара 2003. године, када је потписала и ратификовала Споразум о разумевању између Републике Бугарске и Европске заједнице“, објаснио је бивши главни комесар и директор Главне дирекције за безбедност од пожара и заштиту становништва Николај Николов, који тренутно обавља функцију саветника министра унутрашњих послова:

„Уопштено говорећи, ово је механизам за унапређење сарадње између националних орагана цивилне заштите и омогућавање пружања брзе, ефикасне, координисане помоћи погођеном становништву, а све то координише Координациони центар за реаговање у ванредним ситуацијама, који се налази у Бриселу.“

Центар је оперативно језгро Механизма и врши надзор 24 сата дневно, седам дана у недељи.


„Заштита становништва и пружање хуманитарнњ помоћи се међусобно допуњавају, њихово комбиновање резултира ефикаснијим одговором“, рекао је Ханс Дас, директор Координационог центра за реаговање у ванредним ситуацијама.

„Одржавамо свакодневне састанке на којима нас колеге из ове две области у реалном времену обавештавају о кризама које се дешавају у свету. Временом се озбиљно развио и Механизам ЕУ за цивилну заштиту ЕУ, захваљујући којем се у ванредним ситуацијама увек налазимо увек на првој линији. На пример, у Пакистану, Турској, Сирији.“

„Свако је у интеракцији са сваким и труди се да пружи најбоље што може. Треба поменути високоспецијализовану опрему која се мобилише преко Механизма за Украјину - то су и аутотрансформатори, и генератори, и ватрогасна возила, и возила хитне помоћи.“

„Имамо могућност да пошаљемо људе који поседују техничку стручност. Сетите се земљотреса у Турској, када је у року од 36 сати тамо послато 2.000 људи из Европе, који су се борили да спасе људске животе. Такве ситуације су и прилика да учимо једни од других", нагласио је директор Центра.


Знају ли људи за Механизам и како га оцењују?

  • „Да, упознат сам са Механизмом ЕУ за цивилну заштиту из разних медијских извора.“
  • „Не, нисам чула за овај механизам, али добро је да постоји, јер се на тај начин може помоћи некоме коме је помоћ потребна.“

„Штавише, 2019. године Механизам је створио сопствену залиху – Европскузалиху за цивилну заштиту RescEU. Ово велико достигнуће је резултат свеобухватне анализе протеклог периода, када се Европа борила са незапамћеним пожарима у Португалу и Шпанији. Тада је погинуло више од 100 људи, а Механизам је морао да створи флоту противпожарних авиона и хеликоптера за гашење ових пожара, набављени су авиони за медицинску евакуацију, као и додатна медицинска опрема, која је добро дошла током пандемије корона вируса. Успостављен је капацитет за реаговање на хемијске, биолошке, радиолошке и нуклеарне непогоде. Механизам је веома озбиљан инструмент ЕУ за међусобну подршку и заштиту грађана“, рекао је Николај Николов.


У вези са могућностима заједничке Европске залихе за цивилну заштиту RescEU, портпарол Европске комисије Балаш Ужвари је рекао:

„Тренутно имамо 24 авиона и 4 хеликоптера. Наш циљ је да проширимо овај потенцијал куповином нове опреме средствима ЕУ. Наш дугорочни план је да до 2030. имамо флоту од 12 нових авиона, које ћемо стратешки распоредити широм ЕУ како бисмо покрили различите географске регионе.“

Због пожара невиђених размера, Грчка је два пута активирала Механизам ЕУ за цивилну заштиту, у оквиру којег је, поред авијације за гашење пожара из ваздуха, добила и специјализована возила и копнене тимове за гашење шумских пожара из неколико европских земаља, укључујући Бугарску.

Директор бугарске ватрогасне службе, главни комесар Александар Џартов је изјавио:


„Достојанствено су представљали Бугарску и показали истински професионализам. Сама чињеница да су раме уз раме са грчким колегама гасили најтеже пожаре говори да су бугарски ватрогасци изградили поверење код наших домаћина, да је суседна Грчка веровала у способности наших ватрогасаца.“


Шта је корисније: технологија или људски фактор на терену, који је обезбеђен захваљујући Механизму?

„Увек кажемо да је технологија незаменљива ствар, али без људских ресурса је безвредна! Помоћ обично укључује технологију заједно са људским ресурсима који њоме могу правилно да управљају. Важни су и стручњаци који саветују владе о најприкладнијим заштитним мерама“, додао је саветник министра унутрашњих послова Николај Николов.

То јест, можемо ли рећи да размењујемо корисне праксе, иако у непријатним ситуацијама?

„Веома смо ефикасни у помагању нашим партнерима у невољи - први смо притекли у помоћ колегама из Турске током јаког земљотреса ове године. Таквих примера још може да се наведе много“, нагласио је Николај Николов и објаснио:

Сам Механизам је коришћен више од 650 пута током историје свог постојања, а у Бугарској, ако ме сећање не вара, 4 пута. Покушаћу да их набројим. Током поплава 2006. године, спасиоци из Белгије су радили у Никополу и Лому. Године 2008. четири авиона из Шпаније и Француске помогла су нам у гашењу шумских пожара. Непосредно након поплаве у селу Бисер 2012.године добили смо вреће песка, зимске шаторе и геотекстил. Током мигрантске кризе 2013-2014. године, добили смо озбиљну подршку многих земаља које су се придружиле Механизму.“

„Али Бугарска је много чешће учествовала и давала озбиљну подршку у оквиру Механизма. На пример, прво учешће бугарских тимова било је после земљотреса у Чилеу 2010. године, затим после поплава у Мађарској 2010. године, не треба ъаборавити ни Србију, Босну и Херцеговину, Црну Гору 2014. године, поплаве и земљотрес у Албанији 2019. године, Хрватској 2021. године и, наравно, сада, након земљотреса у Турској и Сирији 2023. године. И тренутно пружамо помоћ и подршку нашим колегама из Грчке у гашењу обимног пожари“, истакао је он.


Бугарска је била једна од земаља која је понудила помоћ Украјини у оквиру Механизма за превазилажење последица рушења бране Каховка, а поред Грчке, у летњим месецима механизам је активиран и у Словачкој – због поплава, и на Кипру – због пожара.

Понуђена је помоћ и Румунији – након експлозије на бензинској пумпи, повређени са тешким опекотинама превезени су у друге земље. И наша земља је понудила да прими повређене.

Шта мисле Бугари – да ли би пристали да они или неко од чланова њихове породице у оквиру Механизма оде на лечење у другу земљу?

  • „Да, ако је потребно, искористила бих ову прилику.“
  • „Да, наравно да бих искористи. ЕУ је на путу да постане једна држава и не видим проблем у томе да људи искористе ову прилику.“

На питање да ли слање људи да се боре против последица непогода у иностранству омета рад служби у Бугарској, Николај Николов је одговорио:

„Увек треба да анализирамо и проценимо да ли заиста можемо да помогнемо нашим суседима, под условом да одржавамо висок ниво безбедности у нашој земљи. Зато се у таквим мисијама, по правилу, користе унапред припремљени модули како њихово слање у суседну државу не би утицало на безбедност овде у Бугарској. Можемо рећи да су наше снаге цивилне заштите, полиција, ватрогасци, бугарски Црвени крст веома добро обучени, имају озбиљну резерву људства и опреме за ову врсту активности.“


Дакле, какве закључке можемо да извучемо о Механизму:

  • „Његово деловање може се оценити само позитивно. То се најозбиљније показало, по мом мишљењу, током ковид кризе, када је било потребно преселити много људи из различитих земаља ЕУ, као и током природних катастрофа, на пример, сада у Грчкој.”
  • „Да, овај механизам је веома користан и све државе у којима се дешавају овакви пожари треба да га користе. Имамо добре болнице. На пример, у болници Пирогов постоји посебна клиника за лечење опекотина.“

„Не само користан, рекао бих веома користан, а његов најбољи квалитет је то што се може унапредити. Последњи доказ за то је стварање залихе RescEU“, нагласио је бивши директор Главне дирекције за безбедност од пожара и заштиту становништва Николај Николов.

Превод: Свјетлана Шатрић

Овај материјал је припремљен у оквиру европске радијске мреже „Евранет Плус“. Оригинални звучни запис на бугарском језику можете послушати ОВДЕ




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Град Елена домаћин Празника еленског бута

Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра, демонстрирати своје кулинарско умеће, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова...

објављено 9.11.24. 08.30

Антарктик – покретач климатских промена

Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби против климатских промена. Партнери овог значајног догађаја били су Француски поларни институт..

објављено 6.11.24. 11.25

Како ће исход председничких избора у САД утицати на ЕУ

Уочи председничк их избор а у САД , узбуђење није присутно само међу Американцима. Европљани такође са нестрпљењем чекају резултате – да ли би победа Камале Харис доне ла доследну политику и предвидљивост, или је Европа спремна за..

објављено 5.11.24. 13.20